Mjesto iza restorana Franš na Autokomandi, gdje kuvari, bacaju pomije.
Razgovor dva kuvara u Franšu.
Gdje da bacim ovo što onaj som nije pojeo?
Iza!
Sve je pocelo davne, 1979 godine kada je Zoran Calic probao da radi ozbiljnu tinejdzersku dramu.Film je ispao nikakav, ali popularan.Calic, zeljan para stancuje jos nekolicinu jedanput glupih i dosadnim filmovima u kojima briljira Gidra, ali ne po tome sto radi dobru ulogu, vec po tome sto igra prostaka koji se stalno pravi duhovit sa svojim primitivnim humorom, te su kasnije, posto je komercijala cudo, snimljeni jos neki nazovi filmovi u kojima je Gidra, inace dobar glumac koji je retko imao priliku da pokaze sta zaiata zna(uglavnom je snimao partizanske i filmove slicne ovom serijalu, nazalost)sa jos vecom dozom gorepomenutog primitivnog humora glavna faca, i te filmove mnogi vole i citiraju, neki laici se cak usudjuju du cak da ih stavljaju u isti kos sa Sijanovim filmovima, iako su Sijan i Calic, kao autori nebo i zemlja.Kako je ovaj glupi serijal, u kome je svaki sledeci film jos vece dno od prethodnog, u ono vreme kad su ljudi imali bar malo vece kriterijume, postao jedna od prvih asocijacija na nasu nekada sjajnu kinematografiju, ni danas ne umem sebi, a ni drugim ozbiljnim ljubiteljima filma, da objasnim.O ostalim njegovim filmovima da i ne trosim slovo.
Dokument po kojem kompanija za dogovoren novac ustupa licencu kompaniji u drugoj zemlji, kako bi i ovi proizvodili njihove proizvode. Zahvaljujući tome, možemo da pijemo amstel, hajneken, tuborg i druga strana piva, koja se pune u Apatinu i Čelarevu, i za koje bi Holandjani kada bi ih probali pomislili da se pivo pokvarilo ili izvetrilo. U prevodu, go kurac.
Blago, bezukusno, košta nepravedno puno, treba ti 20 komada da se napiješ, i ujutro te obavezno boli glava.
