Radno mjesto na koje dolaze ljudi koji imaju dobro pozicionirane i materijalnim dobrima opskrbljene rođake.

Реч која срозава особу која је обавља на ниво једноћелијског организма, лишавајући је сваког достојанства, поноса и принципа. Претвара човека у пуки инструмент, кататоничну бескорисну масу која потписује папире, притиска дугмад и клима главом по туђем налогу. Слуша шта му се каже, диже руку кад треба и одобрава. Нема много везе да ли је у питању чисто користољубље или идеолошка заслепљеност, све се своди на исто. Функција од људи прави амебе и чим неко покуша да активира још коју ћелију, одмах бива склоњен. Можда и највеће зло које доноси је мегаломанска илузија да се човек који је обавља стварно за нешто пита и о нечему одлучује, што може да има још горе последице. Истина је да увек и над попом има поп, чак и они који се сматрају светским владарима, увек имају неког изнад себе у корпоративном ланцу исхране.

Обични смртници, нажалост, зависе од функција и њихове милости. Платон је рекао "Казна за неучешће у политици је та што ће државом управљати гори од вас". Како то изгледа, видимо већ десетинама година уназад. Они који рециклирају једну политику сто година, изговарају исте излизане флоскуле, и успут раде шта хоће са платама, пензијама, па на крају и животима свих осталих, свакако јесу гори од нас. Али, шта је решење? Функције су увек припадале онима који су на нечијем платном списку, а њима то не смета, јер у процесу смејуљења у камеру и увлачења у буље оних одозго обезбеде за шест наредних генерација.

Рекло би се да је овдашње тло најплодније у Европи за најразличитије могуће функције. Таква врста људи некако увек нађе начин да исплива. А наше је само да не обраћамо пажњу на човека иза завесе. Ако неко то и уради, брзо ће стићи нови човек, нова завеса и нове флоскуле.