"Zasto je morao da bude ubijen Gadafi , evo zasto... Evropska Unija i Amerika duguju Libijskoj državi 200 milijardi ... dolara za isporučenu naftu !!! 2012 godine ističu koncesije velikih naftnih kompanija koje polažu pravo na Libijsku naftu. Gadafi je zatražio vraćanje duga i zapretio je ...da će u suprotnom da sklopi međudržavne ugovore s drugim zemljama i kompanijama. Zbog toga je došlo do ovog neviđenog razaranja Libije. Da li je libijski građanin imao razloga da se buni protiv režima Muamera el Gadafija? Mislim da nije...Ako gledamo standard libijskog naroda i povlastice koje im pruža država imali su vrlo lep i lagodan život: - Živeli su kao mali bogovi. Libija ima 6,5 miliona stanovnika, a ima 14 miliona registrovanih automobila, - Ako neko hoće da studira u bilo kojoj državi u svetu on podnosi molbu i država mu osigurava stan, hranu, automobil, besplatno školovanje i mesečnu stipendiju od 2300 dolara, - U Libiji se ne plaća voda, struja, plin i porez, a krediti se daju bez kamata. - Ako u roku od pet godina ne možete vratiti kredit, država ga otpisuje ili vraća za vas. - Ako hoćete da kupite auto, vi dajete 20-30% od cene, a ostalo dotira država. U Libiji za 10 dolara možete da kupite 85 litara benzina ili nafte. U Libiji je hrana gotovo besplatna, 10kg hleba košta 0,15 dolara. U Libiji njihovi građani ne rade fizičke poslove, sve su stranci. - Libijci ne idu da rade po belom svetu jer za to nemaju potrebe. U Libiji ni jedan građanin nije izbačen ili mu je oduzet stan ili auto zato što nije mogao vratiti kredit, što nije redak slučaj po ovim takozvanim demokratskim zemljama koje su se okomile na Libiju a koje Srbija teži da sledi. Iskreno, žalim Libijski narod jer će se pretvoriti u najamnu radnu snagu, radiće za 100 dolara i gde će im ove povlastice biti sve ukinute, a o lagodnom životu kakav su živeli moći će samo da sanjaju... Par činjenica o životu u Libiji pod Gadafijem: - beskamatni krediti; - u toku studiranja prima se prosečna plata za to zanimanje

Da se razumemo - i o pukovniku i o pokojniku ja sve najlepše.
Lično sam mu maho zastavicom kad se vozio sa Brozom do Belog Dvora.
I sad bi mu proso rakiju al ne znam gde.

Ekipa se dogovorila za pecanje, mesto polaska ispred ulaza jedinog koji ima automobil. Zora. Svi smrde na alkohol. 5:30am Sunce stidljivo izlazi i obasjava krmelje prisutnih. Vlasnik motornog vozila kasni, a niko nema muda, jer je mnogo rano, a ni kredita, jer jebiga, da ga pozove. Posle petnaestak minuta eto i njega.

-'Ajde, brate, više, gde si, jebiga, dosad?
-O'š peške u Opovo?
-Pa ne, nego...
-Sevaj onda, i ja sam šljem'o, to što nismo bili zajedno, ne znači da nisam. Uostalom, sve sam noćas spakov'o, sisajte, samo da sipamo čorbu, paznemo gliste, crve i 'leba i palinski.
-To! E, jesi li i gadafija turio u kola?
-Ma koj' će nam kurac, ko to još da sastavlja tamo u onom blatu.
-A daaaj, 'smo se dogovorili, a jeebiga, brate..
-Ama, jel' idemo na pecanje il' šta?
-A znam, ali sunce, ovo ono, šta znam, prošli put smo svi kontali kako smo se zajebali što ga nismo poneli.
-Ma pon'o sam, bemteusta, naravno da sam pon'o, vi'š kak'i smo krivi, ko će, bre da peca, slud? Sve na dubinjaka, uz'o sam ona zvonca kurčeva od ćaleta i zaleži na ćebe.
-Too, ljubi te brat u prljav vrat!
-Mamu, bre, ljubi i 'ajde nazad, najmanji si!

Мада камиле нису за дуге везе, јер после неког времена почну да праве сцене у јавности.