Jedan veoma bitan šraf koji nedostaje srpskom društvu (a i drugim balkanskim društvima) u celini, kako bi život bio lepši, lakši i bolji. U velikoj meri, to može uticati i na mentalitet u celosti, a indirektno i na socio-ekonomsku situaciju u zemlji.
Komšija 1: Komšo, da te pitam, da li se meni čini, ili ti imaš sada bežični internet?
Komšija 2: Imam komšo, samo što ne vidim kakve to veze ima sa tobom. Okani me se i gledaj svoja posla!Komšinica 1: Komšinice, šta toliko nalivate to cveće vodom, pa biće Vam račun za komunalije ogroman?
Komšinica 2: Znate šta, račun će biti veliki meni, a ne vama, i cveće će mi se osušiti na ovoj vrućini. Molim Vas, gledajte svoja posla...Dedin drug iz kraja: Je li, sinko, imaš skoro 25 godina! Kad ćeš da se ženiš i izrodiš decu, nemaš još ni kučeta ni mačeta?
Momak: Znate šta, komšija, fakultet se ne završava sam, a ionako deca ne mogu da žive od vazduha, zato gledajte svoja posla!*
Ćale: Sine, gde to ideš?
Mare: Idem na sudar.
Ćale: S kim?
Mare: Ma sa... Jovanom.
Ćale: Au, a što s njom, pa bolja devojka ti je Marija Ana...
Mare: Ćale, okani me se. Sigurno sada i ti misliš da je bilo boljih prilika od keve, pa eto...
Ok rezonovano, ali što tol'ki prostor zauze sa primerom? Pa, zar na ovu skupoću, bre?!
+