GSP

Gradski Saobraćajni Prevoz
U Beogradu (nažalost mogu samo da kuckam za ovaj grad, jer sa drugima nemam toliko iskustva), podrazumeva najrazličitije vrste autobusa, tramvaja, i trolebusa (to je kopile travaja i autobusa. I da, tramvaj je zaskočio autobus! Zašto? Zato što je on kul! Zašto je kul? Jer ja tako kažem!).
Veći deo građana Beograda koristi GSP za svakodnevni prevoz, koliko zbog uštede na gorivu, i skoro nemogućih šansi da se nađe parking mesto u centru grada, toliko zbog nepostojanja auta u koje bi se gorivo sipalo, i koji bi mogli da uvalimo u parking mesto.
GSP je bio predmet mnogih optužbi i grubih reči na ovom sajtu, i ja bih samo hteo da kažem da je sada mnogo, mnogo, mnogo bolji nego što je nekad bio, i da objektivno predstavim GSP kakav je danas, i za primer ću vam dati tipičnu vožnu autobusom.

Ulazim u 37. Gužva je, ne mogu da sednem. Nije strašno, ima mesta na sredini. Hmmm... nema do prozora. Ok držaću se za ove gornje šipke, možda neće biti velika gužva...
Ljudi ulaze.
Napolju je ledeno, a ovde je zagušljivo, kako čudno... Penzosi opet ne daju da se otvori za malko svežine. Kažu smeta im promaja.
Ljudi ulaze.
Postaje gužva, već moram da se podešavam jer gospođa ispred, levo me lema laktom u rebra na svakoj rupi koju bas pogodi.
Ljudi ulaze.
Sada me u glavu lema ruka nekog dvometraša, namrgođenog izgleda, iza mene, a ova ženetina se idalje nabija. Počinje da mi bude muka. Poprilično sam se iskrivio...
Ljudi ulaze.
Sada sam već trajno iskrivljen u obliku slova Z, a i glavu krivim na gore, jer neka plavušica, sa ratničkim bojama, je stavila toliko parfema da se gušim. Mučnina sa pojačava.
Ljudi ulaze.
Stojim iskrivljen u obliku koji je nemoguće zamisliti, a ni izgovoriti, tri različita lakta me bodu sa svih strana, a plus su me nabili na onaj aparat za poništavaljne karata, pa mi on obrađuje bubrege.
Ljudi ulaze.
Sa desne strane stoji neki deda koji je jeo, ne znam šta, ali bazdi gadno. I diše pravo u moje lice.
Ljudi ulaze.
Nalazimo se u Kneza Miloša, a bas je promenio brzinu od "sporo" na "jel se mi uopšte krećemo?!", i mislim da vozač namerno pogađa svako crveno svetlo. Takva je gužva da više fizički ne mogu da udahnem vazduh punim plućima, ali onda shvatam da je to pozitivna stvar, jer sam već malko obnevideo od daha onog čiče i parfema plavuše, tako da... O NE!!! Nego je još i prdnuo!!! Bože! Izvijam glavu što više mogu, ali gas se isto penje naviše. Pokušava da ne dišem, ali telo počinje da otkazuje, moram da udahnem, lice zeleni, moram disati....
Brrrrrrrrlj... povraćam u kapuljaču plavušice ispred mene. Ona se okreće začuđeno i kada shvati šta se desilo počinje da vrišti. Brrrrrrrrrrlj.... sada joj ispovraćam prednju stranu, kada se pametna tako lepo okrenula.... Vrištanje se nastavlja... Brrrrrrrrrrljp.... Povraća i žena na trećem sedištu kada je videla prizor iza sebe. Brrrrrrrrrlj....... Brrrrrrrrrrrrrlj.... povraćamo i ja i plavuša, naizmenično zalivajući jedno drugo. Brrrrrrrrlj..... Brrrrrrrrlj....... Brrrrrrrrrrrrrrrrrrrrlj... talasi povraćanja se šire autobusom i niko nije bezbedan. Svi smo povraćali, i ispovraćani, i ispucali nam kapilari po licu i očima.... Stanica kod Beograđanke.
Ljudi izlaze napolje.
----------------------------------------------------------------
Hmmmm... pa dobro. Ipak je mnogo, mnogo, mnogo, mnogo bolje nego što je nekad bio.