Hardkor tabadžija

Да би се видело какве смо педерчине ми из нових генерација, прво ћу описати хардкор табаџију од пре четрдесет година. Низак, али дебео лик чије тело невероватно подсећа на буре од ког се и не разликује пуно јер и у њега стаје једнака количина сваке могуће и немогуће врсте алкохола. Најчешће носи "Дуле Вујошевић" фризуру, пар олдскул тетоважа са натписима "Гоца", "Драгана", и "Слађа". Није звршио школу, а од вечерње је одустао кад се запослио као камионџија. У слободно време се са својим пријатељима, који изгледају скоро идентично као он, опија у најгорем бирцузу који постоји у његовом граду. Кад се довољно напије, поломи од батина првог мамлаза који се набацује конобарици. Данашњи хардкор табаџија и нема много сличности са господином кога сам до сада описивао. Ишао је у школу и имао све петице од првог до осмог. Тукли су га сви, од цигана, преко панкера, па све до кул девојчица на које је у слободно време дркао. У средњој школи је почео активно да гледа америчко рвање и добио невероватну жељу да све клинкице свршавају на њега као на Џон Сину. Кренуо је у теретану, пуцао се стероидима, нашао нове идоле док је гледао "видимо се у читуљи". На крају му је од стероида мозак отиш'о у курац, увече по граду пребија свакога ког види, јер је коначно тако у могућности, а преко дана оде до канцеларије СПС-а да види да ли су му обезбедили да негде ради као обезбеђење. Музички није ограничен, слуша све што је чуо по дискотекама. По граду сеје страх, а у својој собици плаче јер никад није јеб'о и никад неће моћи јер су му стероиди сјебали патку.