Istezanje je poslednji deo treninga. Preporučljiv je posle svakog napora, jer se telo vraća u "normalu" a srčani rad smiruje, i manje su šanse za upalu mišića kod početnika. Nakon što smo 50 minuta skakali i radili na mišićima i kondiciji, vreme je za opuštanje.
Pošto je telo zagrejano, lako se napravi špaga, a u stojećem položaju se noga može dići tamo gde ni ruka ne doseže. Najinteresantnije je ako se nalazite odmah iza trenera, koji gleda da li dobro radite, a uvek rado i sa zadovoljstvom pomaže i pridržava ako je potrebno.
"E sad kad smo podigli karlicu i kukove, sad guuuramo gore... Guuuramo prema gore... Ako boli nije to ništa... Guuuramo gore..."
Po većini ljudi koji se navodno razumeju u sport i vežbanje, ovo je alfa i omega svakog treninga, i svaki zastoj ili povreda direktno je uzrokovan nedovoljnim istezanjem. Ljudi koji ga zagovaraju uglavnom nit vežbaju nit su fleksibilni
A (vežba u teretani dvocifren broj godina i radi čučnjeve sa stotinama kilograma, gromadan potpuno): Povredio sam rame nešto prošli put, sad ću da pauziram malo, da ga ne forsiram
B (ubacuje se iako nije njemu rečeno) : To je zato što se ne istežeš brate
