Pokušaj neiskusnog studenta da nakon noći pijančenja i primene ideje vodilje: "ne može ona da bude ružna koliko ja mogu da popijem" sugestijom umanji stepen ružnoće lica osobe koja se, očekivano ili ne, našla u krevetu do njega. Mora da je šminka u pitanju, nije toliko ružna, nije joj valjda Mrkonjić projektovao facu.
-"...Jebem ti sunce da ti jebem, ne mogu ni da spavam kao čovek. Cigara - tu. Upaljač... gde si sad, jebemumater... Aha, šibica, može i to..."
Nakon jutarnjeg rituala posle svakog pijanstva, na red je došlo otvaranje kapaka.
-" 'ajmo polako... op, dobro je, levo pali iz prve. Aa, evo ga i desno, radi. Zjuu! Šta je ovo krftijebem?! Gospođo... Izvin'te što vas budim, ovaj..."
-"E pa sinko... Svaka ti čas'. Nakon onoliko rakije mog pokojnog Žike, ti si pucao šest puta... Ovako se nisam provela još od radne akcije iz šezdes'sedme".
-"Profesorka..?"
-"A šta si mislio, da ti je deda-mrazica sinoć pokazivala matematiku uz meze i rakijicu?"
-"Ne, ja... ovaj..."
-"Iju, sine! Pa šta je to pod čaršavom? Piški ti se, ili..."
-"Aaaam... Izvinite ja... Ma, nek' ide život... Šminka vam se malo uzjebala, sredite vi to dok ja odem do pekare po hleb, pa nastavljamo... Gde vam je ceger?"
