Klinička smrt

Jedna od urbanih legendi. fenomen za koje se ne zna da li zaista postoji. Možemo li zaista da vidimo kompletan život do tada, tunel sa svetlom na kraju, vantelesno iskustvo je isto pod znakom pitanja...

30. oktobar 2001. (oko 16:30) Školsko dvorište.

:fiiiijuuuu... Tup!:
(kroz maglu dopiru spoljašnja dešavanja)
Nekoliko klinaca dotrčava... Jebote, pao je! ... Sereš da je pao?! ... Ko je pao??? ... Koji debil! Popeo se na platan, pao, udario o zid... Jebote zovite nekog! ...
:mrak:
Krv mu curi iz nosa! ... Stevo? ! ? ... Si živ...
:mrak:
Krevet. Čovek u belom. Sat na zidu. Magla.
:mrak:
"Stojim. Ne zna gde sam. Postoji neka gravitacija koja me vuče ka tačci. U stvari tački. Kako li se kaže? Tačka ili tačca? Poster na zidu... NE poster, Televizor. Jebote jel sam ono ja? Milion televizora po ivicama ovog hodnika. Na svakom sam ja. Evo ovde jedem bananicu i smejem se, a ćale mi drži portiklu, ovde gađam komšijinu mačku pištoljem na kuglice, ovde me ćale bije sa varjačom, ovde čekam red za užinu, ovde vozim bajs... Bombardovanje, Lom ruke, sve je tu... Tačka je sve veća i veća, izlazim...
:mrak:
Prostorija 5 sa 5 metara. Dva reda kreveta. Na jednom ležim ja u vrlo jadnom stanju. Lekar nešto piše u beležnicu.
- Sestro, kada dođu njegovi roditelji pričajte im o vremenu. Kažite da sam ja nadležan ovde. Dajte mu infuziju.
Lekar vata sestru za dupe a ona se u prolazu nasmeje.
- Blud razvrat! Bolnice propadaju! Sa takvim doktorima brzo ću ja na onaj svet! - čuje se iz susedne sobe.
Prilazim krevetu... Pokušavam da pipnem sebe...
:mrak:
Pip-pip-pip-pip
Jebote ćale opet ne čuješ sat! Ustajem iz kreveta i... Kurac ustanem! Ne mogu glavu da dignem... Vezana mi je ruka. I druga. I noga. Ne noga nije, noga mi je utrnula. Boli me glava. Piša mi se.
- Doktore, budi se!!!! - Razdragana medicinska sestra polomi štiklu i ugane članak i to zato što se ja budim.
Oko mene se stvori 7 ljudi od kojih je jedan sa zavijenom glavom.
- Kako se zoveš?
- Stevan.
- Prezime?
- Jesen
- Zašto si ovde?
- A gde sam to? U bonici? Aha da.... Priznajem sve!.
- Mladiću, pali ste sa visine od 8 metara, udarili glavom o zid, pali u nesvest a kasnije i komu. Da li znate koji je danas datum?
- Pali smo? Ko je još bio sa mnom?
- Da li znate koji je datum?
(Ja tada pun entuzijazma) - Da nije 20. avgust 2560? I mi smo sada na Marsu? I ja sam sve ovo vreme bio u nesvesti????
- NE
(Razočarenje) - A koji je datum?
- Treći novembar. Uskoro će doći vaš otac. Morate sada da mirujete.
- Piša mi se!
- Za to su predviđene guska i lopata.

I pored prisustva guske i lopate, sačekao sam veče pa sam pišao kroz prozor. Kasnije u lavabo. Otpustili su me za tri dana. Uživao sam u burecima i vitaminima dok su ostali iz sobe jeli supu iz šolje. Sada moram jednom godišnje na kontrolu.