Krajnji ishod

Крајњи исход је онај пут који изабереш на раскрсници живота, лево или десно. У почетку ти је можда свеједно, али на крају свега ти је тај крајњи исход врло битан и увек ће ти се чинити бољом солуцијом да си изабрао ону другу страну уместо ове твоје.

Основну школу се провлачиш и тераш своје родитеље да се црвене. Јебига, рат је крив а не мој јединац. Да нису падале гранате '92 не би он падо из 6 предмета у 7. разреду основне ( укључујући и из веронауке). Средњу да не помињем, а о факултету да не помишљам. Завршаваш ко навијач/наркоман/ситни лопов, исти ти је курац, проп'о си и овако и онако. Крајњи исход – ФЕЈЛОВО СИ МАЋОРИ.

Основну си примерно дете, све петице. Ниси чак ни изосто док је Звезда/Партизан и њихово лудило окупирало твоју селендру од града. Био си онај који је пријављивао момке који су наведени у првом примеру. Средњу си ђак генерације, факс завршаваш са просеком 9.82. Имаш неки мизеран посао у односу на твоја очекивања али довољно за неку „курвештију“ како тврди твоја мајка која је њеном сину прваку изродила двоје копилади и уништила му каријеру и живот. Возиш неку Алфицу у најбољем случају Голфа четворку. Све у свему – НИЈЕ ЛОШЕ, АЛ МОЖЕ И БОЉЕ.

Први лик презире другог. За њега је она иста штреберчина којој је разбио нос јер га је пријавио. Други пак поносно кличе првом да није распали наркоман који живи на грбачи стараца који су пукли по живцима од његовог живота, или у најбољем случају у гарсоњери са тапетама од 25 квадрата у Борчи. Али опет, први понекад утучен од ко зна чега помисли како би било да је сео једном у животу и прочитао лектиру, а други замисли да је и он могао побећи на ону текму, можда би и боље било. Све у свему, увек она иста дилема.