Suštinski najbitnija stvar. Ono što se računa, jer koga boli kurac što si ostavio srce na terenu ako te Kroacija rastoči k'o žirovna krmača vratnicu. Misliš da će nekoga da zanima što si sa četri godine pisao latinicu i ćirilicu i znao sve šege i pošalice Ljubivoja Rčumovića napamet? 'Oće boli ga kurac u rutavo dupe, daće ti lopatu da trpaš tri pa jedan pesak i cement u mešalicu. Jer nisi iskoristio potencijal. I iskreno, ko te jebe, imao si šansu ali bilo ti je teško dići dupe i uraditi nešto korisnije od popunjavanja tiketa ili drvljenja patana po sedmi put na slike Marije Karan iz Kengura.
Ako si poverovao da talenat stvarno mora da izbije na površinu, onako sam od sebe, srećno ti bilo. Možda ti zatreba dok budeš lopatao govna za nekoga koga mrziš i znaš da je rođen nesposobniji od tebe. Ali takođe i znaš da je on svoje minimalne talente iskoristio i uspeo, samo nećeš da priznaš sebi. Lakše je da kažeš da je ukrao ili mu tata kupio ili je imao sreće. Gle mu kurca, nepravde.
Priznaj lepo sebi, mogao si, nisi, i sam si za to kriv. Imao si nula-nula i šansu na petercu al' si zasrao krajnji ishod.
- NJIIIIIIIIIIIII desi Laki, dođi da te zagrlim. Sto godina te nisam videla, šta ima kod tebe?
- Des' Micika jebotebog, š'a ima? E'o iskrmačio neki vinjau pa idem na šljaku. Kod tebe?
- Ijao, ne pitaj. Završavam faks i ne znam ni sama šta ću sada, imam neku ponudu da počnem da radim, i pare su brutalne, ne smem ni da ti kažem koliko ali razmišljam se pošto sam dobila i stipendiju za godinu dana postdiplomskih u Americi. Sve u svemu nije loše.
- Baš fino, pa znao sam, bila si ti bistra cura oduvek.
- Ma kakvi, je l' se sećaš u osmom razredu kako si mi radio sve pismene iz engleskog i srpskog? Da nije bilo tebe ko zna šta bi bilo hahahahahaha. Pričaj mi sada, šta ti radiš? Mora da je nešto dobro, ti si uvek bio genije za sve i svašta, govori više.
- Istina, šteta što sam lenjo govedo ceo život. Sada radim u JKP-u kao menadžer za koordinaciju lake mašinerije. Kad se skupimo svi ja podelim metle. Jebiga.
- Ovaj, fino što smo se videli, javi se nekad. I pozdravi tvoje, ćao.
- Aj uzdravlje, pozdravi kući. Ćao.
Krajnji ishod je onaj put koji izabereš na raskrsnici života, levo ili desno. U početku ti je možda svejedno, ali na kraju svega ti je taj krajnji ishod vrlo bitan i uvek će ti se činiti boljom solucijom da si izabrao onu drugu stranu umesto ove tvoje.
Osnovnu školu se provlačiš i teraš svoje roditelje da se crvene. Jebiga, rat je kriv a ne moj jedinac. Da nisu padale granate '92 ne bi on pado iz 6 predmeta u 7. razredu osnovne ( uključujući i iz veronauke). Srednju da ne pominjem, a o fakultetu da ne pomišljam. Završavaš ko navijač/narkoman/sitni lopov, isti ti je kurac, prop'o si i ovako i onako. Krajnji ishod – FEJLOVO SI MAĆORI.
Osnovnu si primerno dete, sve petice. Nisi čak ni izosto dok je Zvezda/Partizan i njihovo ludilo okupiralo tvoju selendru od grada. Bio si onaj koji je prijavljivao momke koji su navedeni u prvom primeru. Srednju si đak generacije, faks završavaš sa prosekom 9.82. Imaš neki mizeran posao u odnosu na tvoja očekivanja ali dovoljno za neku „kurveštiju“ kako tvrdi tvoja majka koja je njenom sinu prvaku izrodila dvoje kopiladi i uništila mu karijeru i život. Voziš neku Alficu u najboljem slučaju Golfa četvorku. Sve u svemu – NIJE LOŠE, AL MOŽE I BOLJE.
Prvi lik prezire drugog. Za njega je ona ista štreberčina kojoj je razbio nos jer ga je prijavio. Drugi pak ponosno kliče prvom da nije raspali narkoman koji živi na grbači staraca koji su pukli po živcima od njegovog života, ili u najboljem slučaju u garsonjeri sa tapetama od 25 kvadrata u Borči. Ali opet, prvi ponekad utučen od ko zna čega pomisli kako bi bilo da je seo jednom u životu i pročitao lektiru, a drugi zamisli da je i on mogao pobeći na onu tekmu, možda bi i bolje bilo. Sve u svemu, uvek ona ista dilema.
Krajnji ishod: Dobro je!
