U Srbiji se u poslednjoj deceniji stalno javljaju pojedinačni i grupni mrsomudi koji lamentiraju nad, tobož, nikad osvanulim šestim oktobrom dvehiljadite. Njima i sličnima za utehu osvanula je, evo, kristalna noć šesnaestog oktobra ove godine (Srbi su nebeski narod i ne treba se čuditi što kod nas i noći osviću).
U ovoj noći kristalno je jasno da su mnogi gradovi u Srbiji "kraći" za petinu po broju stanovnika, da su ljudi bedni da bedniji biti ne mogu, ali da srpski voz i dalje nezadrživo hukti ka blekholu zvanom EU.
"Jel' ti sad jasno što se kurčimo ?" ( film "Nož", 1999)
Ono u šta se pretvara jedna sasvim uobičajena kafanska noć nakon što krene legendarna pjesma Milroslava Ilića.
Trenutak koji svaka kafanska čaša čeka cijelog svog života pa se stoga može smatrati svojevrsnom kulminacijom njenog postojanja. Ako ništa, barem je otišla sa stilom.
A: Pa brate, je l’ moguće da je toliko voliš da siječeš vene za njom?
B: Makse tamo. Ja zaboravio skroz na nju al’ kad je krenuo Miroslav Ilić…
Pogrom Jevreja inspirisan Miroslavom Ilićem.
