Kada u autobus uđe radnik "Gradske čistoće".
-U evo je kontrola jbg, poništavaj kartu brže! ...(klik)... E jebiga, ovo komunalac, koj sam moj poništavao kartu...
Toalet ti izgleda daleko. WC šolja još dalje. Tek što si progutao prvi gutljaj jutarnje kafe, urlaš i isteruješ ženu i decu iz WC-a i hodnika koji vodi ka njemu, trciš poput Foresta Gampa, sedaš na presto, ali - ništa. Samo jedan golub laganim letom odleti ka ventilacionom otvoru.
Kad zvučnici na kompjuteru "polude" a nikome u prostoriji ne zvoni mobitel.
Nestrpljivi aplauz mase pred nečiji nastup koji te iscima da pomisliš da počinje, kad ono jok.
To je onaj lažni osjećaj koji svi mrzimo,koji vas tjera u WC a tamo vas čeka razočarenje jer iz vas nije uspjelo ništa da izađe.
To je jedna veoma delikatna situacija , kada vas u sred dobre žurke toliko otkine stomak da vam suѕe same poteku i dok trčite do najbližeg WC-a prosto se opraštate sa svojom rodbinom ... kada konačno stignete do cilja (potrebna je millisekunda za skidanje) tada se samo jedno kaže Bože pomozi , i umesto da se istovarite onako žestoko vi samo izbacite veliku bučnu toksičnu gasnu bombu od koje pločice odpadaju.
tip1: brt eto me za min...
tip2: (gleda zbunjeno)
............ posle nekog vremena ........
tip2: alo bre ostavljaš me da sam pijem ovde!
tip1: ćuti čoveče lažna uzbuna bila
tip2: pa dobro si onda prošao
tip1: ma odlično još kada sam video da nema papira ni vode pao mi kamen sa srca.
