Obično školska sveska prerađena u upisnik odgovora na pitanja autora, koju autor pravi najčešće za ceo svoj razred. Pitanja mogu da budu od "kako se zoveš", preko "šta mislis o Peri/Miki/Lazi" ili "o biologičarki", pa do "šta je za tebe rat". Sličan spomenaru, koji je više kao neki trip sa yugi-oh sličicama i cvetićima i mnogo oblačastijim pitanjima.
Dolaskom myface i spacebook sajtova, leksikoni su zapostavljeni kao vid zabave i komunikacije, ali leksikon sa dobrim tokom pitanja i dobrim karakterom će zauvek da zadrži prednost u prestižu nad dobrim profilom sa nekog sociopatskog sajta, jer nije prezentacija vas, već kreativnosti vaših prijatelja, koju vi samo usmeravate pitanjima. Kao bocu dobrog starog vina, možete da ga ponesete na drugi kraj sveta i otvorite posle mnogo godina i rukopisi su i dalje isti, a slike u glavi stvarate sami.
Smatra se za veliku uvredu ako deliš razred sa vlasnikom leksikona, a da ti nije ponuđeno da se upišeš u njega.
Preteča facebooka. Većina ljudi je tad, kao i sad, uzimala da vidi šta su drugi pisali, ko je sa kim, ko šta voli i sl, više nego da bi napisala nešto o sebi.
+ učiniti bivšu 'devojku' ljubomornom.
Mesto gde se se nabavljaju brojevi nama nedostižnih devojaka.
A- E daj mi broj one malo iz osmo dva... One, kako se zove.... Maje...
B- Nemam brate, ustvari imam ovde leksikon od drugarice, potpisala se ovde ta tvoja pa sigurno ima broj.
Sveska u koju smo se upisivali kao osnovci.Tamo nam je omiljeno jelo bilo,uglavnom ono koje do tada nikada nismo probali,a omiljeni pevač,onaj čiju pesmu nikada nismo čuli.
Jedna od glavnih odlika naših detinjstava.Leksikoni.Obične sveske koje su potom ukrašavane raznim nalepnicama , sličicama , bojene.Neki kreativniji su palili ivice listova i ostavljali otiske nakarminisanih usana na stranice.Šarenilo , kič , stil.Svaki leksikon je krasilo po nešto a glavna stvar je bila da ti se što više ljudi upiše u njega.Pored uobičajenih gluposti tipa , omiljena boja , film , pesma , jelo ... obično na kraju su se nalazile sekcije , "simpatija" i " šta misliš o tom i tom članu iz leksikona" .Suština je da se zbog toga zapravo i pravio leksikon.Šta će drugi reći o tebi i ostalima.Ko se kome sviđa a nema čuku da kaže javno.Preteča današnjih "socijalnih sajtova" , s tim da je mogućnost duplog naloga i trolovanja bila svedena na minimum.
Nekima je bilo malo imati jedan leksikon pa su ih štampali kao nacistička Nemačka pamflete o Hitleru.
Mogu samo da zamišljam šta su sve devojčice komentarisale na svojim malim skupovima ....
Sveščica gde je svakome dozvoljeno da priča o svojoj simpatiji dečku, najvećim tajnama i blamovima koje inače ne bi podelila sa najboljom drugaricom, ali bi rado dozvolila da joj pola naselja pročita upis.
