
Једна од главних одлика наших детињстава.Лексикони.Обичне свеске које су потом украшаване разним налепницама , сличицама , бојене.Неки креативнији су палили ивице листова и остављали отиске накарминисаних усана на странице.Шаренило , кич , стил.Сваки лексикон је красило по нешто а главна ствар је била да ти се што више људи упише у њега.Поред уобичајених глупости типа , омиљена боја , филм , песма , јело ... обично на крају су се налазиле секције , "симпатија" и " шта мислиш о том и том члану из лексикона" .Суштина је да се због тога заправо и правио лексикон.Шта ће други рећи о теби и осталима.Ко се коме свиђа а нема чуку да каже јавно.Претеча данашњих "социјалних сајтова" , с тим да је могућност дуплог налога и троловања била сведена на минимум.
Некима је било мало имати један лексикон па су их штампали као нацистичка Немачка памфлете о Хитлеру.
Могу само да замишљам шта су све девојчице коментарисале на својим малим скуповима ....
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
OMILJENA,I PLUS.