Једна од главних одлика наших детињстава.Лексикони.Обичне свеске које су потом украшаване разним налепницама , сличицама , бојене.Неки креативнији су палили ивице листова и остављали отиске накарминисаних усана на странице.Шаренило , кич , стил.Сваки лексикон је красило по нешто а главна ствар је била да ти се што више људи упише у њега.Поред уобичајених глупости типа , омиљена боја , филм , песма , јело ... обично на крају су се налазиле секције , "симпатија" и " шта мислиш о том и том члану из лексикона" .Суштина је да се због тога заправо и правио лексикон.Шта ће други рећи о теби и осталима.Ко се коме свиђа а нема чуку да каже јавно.Претеча данашњих "социјалних сајтова" , с тим да је могућност дуплог налога и троловања била сведена на минимум.
Некима је било мало имати један лексикон па су их штампали као нацистичка Немачка памфлете о Хитлеру.
Могу само да замишљам шта су све девојчице коментарисале на својим малим скуповима ....
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
OMILJENA,I PLUS.