Ona cura koja je zavolela Zver na osnovu njegove unutrašnje lepote.
Jao, Zveri, to je lep par bubrega, a i debelo crevo ti izgleda sjajno!
Imala je sve što je htela. Mogla je da radi šta želi. Bila je jedinica. Svu roditeljsku ljubav dobijala je samo ona. Nije morala da se dokazuje nikome, niti da traži pažnju. Rođena je u srećno doba. Bilo je i hleba i igara. Bilo je za sviju i bilo je dovoljno. Miljenica roditelja, miljenica rodbine. Jedna, jedina i najmlađa. Slatka, umiljata i sa pogledom koji pleni, mogla je da očara bilo koga, čak i potpunog stranca.
Roditelji se trudiše da joj sve obezbede. Shvatili na vreme da imaju pametno dete, rešiše da joj omoguće najbolje. Za njih, manje - više, nisu morali ništa da imaju, ali ona je ipak, morala bude prva. Prva u uspehu, prva u sreći, prva u životu drugih ljudi. Na ovaj ili onaj način, ona je bila ta, o kojoj se priča. Kako je vreme prolazilo, bila je sve bolja i uspešnija, bitnija i voljenija. Bila je sve lepša. U osnovnoj školi, preskočila je jedan razred. Kažu bila je napredna. Deca su išla za njom kud je htela, svi su gledali i slušali samo nju. Upisala je srednju školu po izboru, postala miljenica profesora, stekla mnogo drugarica i drugova. Svi su je voleli, ali bilo je i onih koji su je gledali kao boginju samo dok je bila pred njima, a iza leđa su joj pravili zazubice. Momci su padali pred njom i druge cure nisu dolazile u obzir. Na sve to samo se smejala i odmahivala nehajno glavom. Bahatila se i bilo joj je svejedno ko će šta da kaže i kako će da se oseća. Bilo je bitno da je njoj dobro.
Prošle su četiri godine i upisala je fakultet. Ispite je polagala bez većih problema, svi su sijali od ponosa na nju, diplomirala je u roku. Nije joj bila žurba da traži posao, imala je sjajne preporuke, pa je rešila da lagano upiše i postdiplomske studije. U to vreme, nekako, mogao si da stvoriš svoj biznis, da uđeš u nešto i da uspeš, te tako i ona odluči da otvori svoj butik. Počela je sa nečim sitnijim, a zatim je postajala sve bolja, poznatija i traženija. Što za žene, što za muškarce koji su dolazili u njen butik. Kupila je „besna“ kola i isti takav stan. Našla je bogatog momka. Postali su par na koji se svi u gledaju. Zbog njih je počela da se vodi mrtva trka u bližoj okolini ko će da ima bolja kola ili neku nekretninu. Sve joj je išlo od ruke, do jednog dana.
Upoznala je slučajno muškarca, mušteriju, koji se ni po čemu nije mnogo razlikovao od drugih. Dolazio povremeno u radnju, a s vremenom je krenuo da joj se nabacuje. Bio je neotesan i govorila mu je da joj se gadi, a on je njoj uzvraćao rečima da ništa bolje nije ni zaslužila i da će je njena bahatost i lepota na kraju koštati svega. Počeo je da je saleća, a na kraju je uspeo i da spava sa njom. Govorila je da ne želi, a zatim je priznala da je uživala. Kamere su sve snimile. Ipak neko vreme je sve bilo u redu.
Snimci su dospeli na internet. Gradom je krenula da kruži priča, da lepa mlada devojka koja je svima bila uzor, kreće pogrešnim putem. Polako je gubila mušterije. Dečko ju je ostavio, prijatelji su odlazili jedan po jedan, samo je jedna žena svraćala stalno u njen butik. Govorila je kako joj niko ne treba, kako i ona može da ide, a žena joj reče da je njeno ponašanje skupo koštati. „Tvoja lepota je blagoslov koliko i kletva, dete moje“, reče joj žena tad. Nije marila za to. I dalje je gledala ljude sa visine i osuđivala mnoge. Ipak, na kraju nije imala izbora osim da proda imovinu i ode na drugi kontinent čak.
Čak ni tamo nije našla mir. Priče o njoj koje su se prenosile i njeni snimci stigle su čak do Australije u koju je pobegla i uspele da unište ono malo života koji je ponovo uspela da stvori.
Vratila se nazad u svoju zemlju. Prašina se slegla, ali već je bilo kasno. Prijatelje nije imala, porodica ju je napustila. Promenila se, ali za to više niko nije mario. Opet je sretala iste ljude, ali gledali su je drugim očima. Sada su ponos i divljenje ustupili mesto sažaljenju.
Pocepanih čarapa i požutelih polomljenih noktiju, izašla je iz birtije i krenula ka zapuštenom delu grada u kojem su obitavale kurve. Do skora je prezirala devojke koje, iz ovih ili onih razloga, baveći se najstarijim zanatom na svetu preživljavaju, a sada je jedna od njih. Živi za to da dočeka, da je neko od onih koje je pravila budalama i uzimala im sve što je htela, pozove da im pruži bar neku od svojih usluga. Čisto da može da preživi. Da se izvuče iz svega toga i ode iz šugave birtije u kojoj naklaćena sedi na šank i čeka poziv pijane mušterije. Ali to više ne vredi. Sad je se niko ne seća. A bila je lepotica...
Predivna skica budućeg leša... Toliko o prolaznosti lepote i ispraznosti lepotičine najistaknutije osobine. Ipak, niko joj ne može odoleti...
Termin koji je u 3. milenijumu u potpunosti izgubio pravo značenje i sada označava lepo stavljene "fasade" na zenska lica.
