Игра која ти је омогућавала да као клинац опипаш делове тела супротног пола који су иначе но-но, као и да шиканираш метиљавог ортака који није хтео да ти позајми мастерса. У техничком смислу, то је класична дечја игра која, као и све остале, садржи елементе трчања по ливади и садо-мазохизма. Једна екипа смисли лозинку па побегне, а онда их друга бесомучно вија по пољани. Кад ови први саватају неког сиротана (или сиротанку) почиње инфантилни психо-физички мобинг, који се састоји од индијанске ватре, мацола, повлачења зулуфа, ударања парализе и понеког испитивања телесних шупљина. Када жртва коначно попусти, улоге се мењају, како би и ова друга екипа могла да искуси чари увртања брадавица.

Igra koju igramo obično subotom kad se društvo skupi na ulicu. Igramo tako što se dečaci i devojčice podele u 2 tima. Jedna ekipa je smišljala lozinku i obično su to bile devojčice, a dečaci ih jurili. I pored cilja da saznaš lozinku od devojčica nama je bio cilj da ih iz'vaćarimo što je više moglo. Njima je, naravno, to itekako prijalo.