
Игра која ти је омогућавала да као клинац опипаш делове тела супротног пола који су иначе но-но, као и да шиканираш метиљавог ортака који није хтео да ти позајми мастерса. У техничком смислу, то је класична дечја игра која, као и све остале, садржи елементе трчања по ливади и садо-мазохизма. Једна екипа смисли лозинку па побегне, а онда их друга бесомучно вија по пољани. Кад ови први саватају неког сиротана (или сиротанку) почиње инфантилни психо-физички мобинг, који се састоји од индијанске ватре, мацола, повлачења зулуфа, ударања парализе и понеког испитивања телесних шупљина. Када жртва коначно попусти, улоге се мењају, како би и ова друга екипа могла да искуси чари увртања брадавица.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
igra je do jaja
izvatas ko covek
omiljena
Bravo!
Retko ko me nasmeje kao ti!