Fenomen koji se dešava kad odeš na nečiji koncert, kada bend pri kraju počinje da svira prve taktove svoje najžešće balade, svetla se stišavaju i cela sala / stadion istovremeno vadi upaljače, pali ih i njiše ih polako levo desno u ritmu pesme.
U prevodu, ovaj nemi izraz jezika mase znači: "jaaaooo, ovo je najjača stvar, svi se kolektivno naježimo kad je čujemo, svaka ti dala onome ko je napisa". Takođe, odražava činjenicu da su skoro svi u publici pušači, jer je to kul.
Nažalost, ovaj običaj polako biva potisnut neprestanim prisustvom električno-plavih svetala upaljenih mobilnih telefona, koji nije ni nalik toplom, živom, gotovo duhovnom plamenu upaljača.
-Kad Metallica počne da svira "Nothing else matters";
-Kad Bajaga počne "Ruski voz";
-Kad Gansi počnu "Don't cry";
...
-Kad Ljuba Aličić počne "Ciganin je, al' najlepši".
...Takođe, odražava činjenicu da su skoro svi u publici pušači, jer je to kul.
...Kad Gansi počnu "Don't cry";
...
-Kad Ljuba Aličić počne "Ciganin je, al' najlepši".
Sjajno. Thumbup! :)
kako me majka pogledom sasekla kad sam izvadila upaljač na koncertu dugmića.... leleeeee
(plus)
Kad ne daju da se unese upaljac u Arenu mora da se vadi mob +
Hocu opet na Bajagu, a moze i na Metaliku (tu je bez opet).
moj avatar! :-))
+