Maksim Buljaš

Jajara i to ona najgora. Cezar među poltronima. Pičketina neopevana, pederska. "Osoba" spremna da vas odruka u najcrnjem momentu, čisto sporta radi. Uporediti nekog takvog sa tužibabom je smrtna uvreda za sve tužibabe sveta, kako žive, tako i mrtve. "Osoba" koja će se šefu toliko dobro šlihtati, da ovaj neće ni znati da se šlihta. Vidi dalje i više nego oko Sauronovo.

Uvek će se gurati u kolektivu, tobože da se druži (bratstvo i jedinstvo, radničko samoupravljanje). Jes', malo morgen. Doš'o da špijunira, da udara u tefter u glavi, da analizira situaciju i da je iskoristi za sebe. Ako se pije vops u odsustvu nadređenog, on brzom brzinom odlazi do lokalne prodavnice i kupuje Vinjačić za ekipu. On ne pije. Njemu je zadovoljstvo da gleda kako drugi cirkaju. Samo se smeška. Lasica prevejana. Ljigava.

Dok se obični poltroni guraju radi neke koristi, ovaj to radi zato što ume i zato što mu se može. A, i pritajeni je sadista i uživa da namešta druge, samo da ih vidi kako se koprcaju kao riba na suvom. Takvi su u ranom detinjstvu lomili stvari po kući, pa onda za to okrivljivali brata ili sestru. Zlatno dete, mamino.

Nikad previše direktan, niti indirektan. U razgovoru izvuče sve što ga zanima, a da se to uopšte ne primeti. Kada druka, druka skriveno. Toliko dobro skriveno, da konstantacija o lošem vremenu nekim čudom prelazi u punu i jasnu rečenicu: "Šefe, Radojko je rekao da će vam zbog skresavanja plate skresati i ženu i ćerku, a da će vam brata obesiti za jajca". Kako to uspeva, to apsolutno nikome nije jasno. Zato ga i mrze, onako izokola. Otvorena mržnja je kao paljenje cigarete brenerom i to zatvorenih očiju. Zajeb i to brutalni.