Kada te usred noći probudi nagon da odeš do wc-a i odsviraš Mokranjca.

Skripa kreveta pri ustajanju, trapavo sunjanje bosih stopala do kuhinje, otvaranje frizidera uz otpustanje gume na vratima, kontakt rebara polica i boce mleka pri vadjenju istog, odvrtanje poklopca, glb-glb, brisanje brkova od mleka uz kratak smrk, brisanje ruku o majicu, zatvaranje poklopca, ponovno komesanje na polici, prilegnuce gume na vratima frizidera, otvaranje fioka u potrazi za keksom, preturanje po fioci rukom uz dodir raznih suskavih ambalaza, nezno izvlacenje kesice iz fioke, sustavo otvaranje kesice, gresno zavlacenje priblizenih kaziprsta i palca u potrazi za kesom, pobedonosno izvlacenje keksa, hrskanje pri zvakanju, pa jos jedan keksic, jos jedno hrskanje, savijanje kesice i neuspeli pokusaj tihog guranja nazad u fioku, sunjanje nazad u pravcu sobe, udarac u stolicu (jer bi klik prekidaca bio preglasan) uz priguseni bolni jauk, stenjanje, opipavanje zidova uz skakutanje na jednoj, nepovredjenoj, nozi, skriputavo ususkavanje pod jorgan uz bolni, ali zadovoljan, uzdisaj.

Dođe tako, ničim izazvan, u momentu kad si najranjiviji, dok balansiraš na ivici jave i sna, taj strašni momenat spoznaje. Budi siguran da psiholozi za to imaju i stručni naziv, ali, ko jebe psihologe, ionako nijedan nije tu pri ruci, na noćnom stočiću, kad kao iz praćke izbačen, doskočiš u javu sa teretom razumevanja većim od one kugle za rušenje zgrada. Ovu nejednačinu ćeš morati sam da rešiš.
Uz užasnu tahikardiju, shvatio si da je Deni iskočio iz aviona i da mu se padobran nije otvorio, da je gledao kako mu se zemlja približava brzinom za čije izračunavanje formula u tom momentu nije bila bitna i da je poginuo, ej, poginuo, nema više, ćao zdravo, gotovo. Ko bi rekao da on, onako neodgovoran i neozbiljan, može da uradi nešto tako ozbiljno kao što je umiranje.
Skoro kriknuvši, razumeo si do kraja strašnu istinu da Katarina nikada nije udahnula vazduh, da ove godine neće krenuti u peti razred.
Nisi shvatao šta znači ostariti. Još se nadaš da te tek čeka milion mogućnosti, sportova u kojima se treba oprobati, dubina do kojih treba zaroniti, veština koje treba naučiti... Neće da može, prošao voz. Evo ti na!!! Sad znaš. Budi se!!! (budan sam)
Stani. Udahni. To je samo muzika. Hvata te nespremnog. Laže te, tu u mraku, jer zna da u senkama ne vidiš detalje. Ne vidiš veličinu. Ne vidiš drugu stranu. Osvrni se, tu, sa desne strane... To je to, to je kontraritam. Tu je ženska pevnica, odgovor na napev. On povede, ona odgovara. Skoro pa harmonija. To je to... Diši. Spavaj. U redu je. Sve je u redu.

Duet nezavrnute slavine u kuhinji i pokvarenog vodokotlića koji u milozvučnoj kombinaciji lagano kapljuckaju, sihronizovani sa visokotonskim brujanjem ventilatora s kompa koji raskaljuje dušu. Koncert koji traje sve dok se ne nakaneš ustati DA IM SE NAJEBEŠ MAME KRVOPIJSKE I IRITIRAJUĆE!

Default melodija za nokiu,ono sto je cini toliko posebnom jeste da kada se zacuje u autobusu bar troje ljudi se hvata za dzep.

Pojava poznatija kao hrkanje.

Када блажи облик деформитета носне дупље узрокује лагано, мелодично звиждање.

Ono što po celu noć dopire iz susednog stana koji je izdat studentima.

Partnerovo hrkanje.

Sinfonija "Komarac u sobi", izvodi zujački komarni orkestar...

Kompozicija jauka u mraku, usled udarca malog nožnog prsta u čvrst predmet.

Ovaj žanr muzike manifestuje se kada osoba koja spava u vašoj blizini, počne da proizvodi neartikulisane zvuke. Pojava poznatija kao hrkanje.