Junak iz epske poezije kome su zabijali malu decu pod nokte.

Један од најзајебанијих ликова наше епске поезије. Прво је неких десетак година ишао на клинац Османлијама пљачкајући и убијајући све сто је и личило на Турчина, док га коначно нису стрпали у тамницу. Ту је истрпео најстрашније могуће муке успео да побегне, убије Агу, ослободи ортаке, појебе и ожени Агину ћерку, која је успут била најјача пичка у царству и с'правом добије песму у хајдучком циклусу.
Остаје упамћен јер није ни писнуо док су му набијали два'ес клинова под нокте и још које какве скаламерије наспрам чега Албанска голгота делује као јутарње пешачење.
Због свега наведеног кад неко крене да кука како га нешто боли само му помени муке Малог Радојице и биће му лакше.

Epski junak koji je preživeo svakojake vrste mučenja, od klinova pod noktima, do paljenja vatre na grudima. Ipak na kraju je kao pravi Srbin roknuo kadunu.