Junak iz epske poezije kome su zabijali malu decu pod nokte.
Učiteljice kakva je ovo pesma, kako je moguće da mu zabijaju malu decu (klince) pod nokte?
Jedan od najzajebanijih likova naše epske poezije. Prvo je nekih desetak godina išao na klinac Osmanlijama pljačkajući i ubijajući sve sto je i ličilo na Turčina, dok ga konačno nisu strpali u tamnicu. Tu je istrpeo najstrašnije moguće muke uspeo da pobegne, ubije Agu, oslobodi ortake, pojebe i oženi Aginu ćerku, koja je usput bila najjača pička u carstvu i s'pravom dobije pesmu u hajdučkom ciklusu.
Ostaje upamćen jer nije ni pisnuo dok su mu nabijali dva'es klinova pod nokte i još koje kakve skalamerije naspram čega Albanska golgota deluje kao jutarnje pešačenje.
Zbog svega navedenog kad neko krene da kuka kako ga nešto boli samo mu pomeni muke Malog Radojice i biće mu lakše.
Riba: Dobro ajde ali polako ovo mi je prvi put.
Lik: Ne brini ništa biću nežan.
Riba: aaaaa, jooooooj, boli boli boli.
Lik: Bolelo i Malog Radojicu kad su mu nabijali klinove pa ništa, ćuti tu i trpi.
Epski junak koji je preživeo svakojake vrste mučenja, od klinova pod noktima, do paljenja vatre na grudima. Ipak na kraju je kao pravi Srbin roknuo kadunu.
Uhvatili Malog Radojicu,
pa u dupe turili mi žicu,
al ne plače Mali Radojica,
iako je bodljikava žica...
