
Један од најзајебанијих ликова наше епске поезије. Прво је неких десетак година ишао на клинац Османлијама пљачкајући и убијајући све сто је и личило на Турчина, док га коначно нису стрпали у тамницу. Ту је истрпео најстрашније могуће муке успео да побегне, убије Агу, ослободи ортаке, појебе и ожени Агину ћерку, која је успут била најјача пичка у царству и с'правом добије песму у хајдучком циклусу.
Остаје упамћен јер није ни писнуо док су му набијали два'ес клинова под нокте и још које какве скаламерије наспрам чега Албанска голгота делује као јутарње пешачење.
Због свега наведеног кад неко крене да кука како га нешто боли само му помени муке Малог Радојице и биће му лакше.
Риба: Добро ајде али полако ово ми је први пут.
Лик: Не брини ништа бићу нежан.
Риба: ааааа, јоооооој, боли боли боли.
Лик: Болело и Малог Радојицу кад су му набијали клинове па ништа, ћути ту и трпи.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
motivišuće :D +
+ i *
Radojica dopadnuo muka +
Radojica je bio ploditelj kakvog nema...
+++
Ipak je Džimi to bolje objasnio.
Ипак су у питању две различите ствари, он је препричао песму а ја сам акцентовао само муке које је претрпео :)