Čovek čije bi knjige bile sveske, da nema kurca, pičke, sise, pizde materine, i ostalih reči/fraza, uz pomoć kojih pomenuti antitalenat prodaje napaljenim drkošima svoje baljezgarije.
Između Bjelice i Vidojkovića, biram Andrića. Čitajmo knjige, a ne škrabotine ukrašene koricama.
Dečko koji je kroz svoj književni opus opisao svoj "pankerski" život, živopisno i sa mnogo žara prikazivao scene sexa, izgleda polnih organa neograničenog broja devojaka koje je "overio", zatim povraćanja posle hektolitara loze, pišanja u sobi, sjebanih odnosa u porodici, nemaštini, farkama koje su toliko jadne da mu jajca vire kroz rupu među nogama, i na osnovu svega toga postao najčitaniji mladi pisac u zemlji Srbiji.
Iako uporno tvrdi da Boban Šestić nije on lično, to mu teško polazi za rukom. U stvari, on bi voleo da je bio Boban Šestić, momak iz radničke familije, koji mrzi sve i svakog, osim dobrog dopa, koji tera inat sistemu, provlači neke revolucionarne ideje, ali M. Vidojković nije to.
On je balavac odrastao u ok porodici, imao sve što je želeo da ima (mnogo nadareniji pisci ubiše se da nađu izdavača, a on, ni manje ni više, pa pravac u Samizdat, pa u Playboy - g-din je glavni urednik...), furao se na neku anarhiju, čisto da bi dojmio kao panker, a u stvari je samo dečko koji je uspeo da završi prava (jedan od milion), napiše 5-6 knjiga i izda ih u nanosekundi. Odakle mu lova kada mu jajca vire kroz pocepane farke, jer nema kinte da kupi nove?
Od trash pankera se naprasno pretvara u najpoznatijeg domaćeg pisca (svaka slučajnost sa PRAVIM M. Vidojkovićem je slučajna...kahm), koji obožava da prca svoje obožavatelje, naročito obožavateljke, sklone buntu, čisto da kevi i ćaletu uteraju zbog kazne neizlaženja (razlog: kec iz matematike).
Takođe uživa da pljuje po svojim čitaocima, koji daše love za njegove pank sapunice, naziva ih idiotima i kretenima (istripovao se da će mu to povećati popularnost - wannabee C. Bukovsky...ali u Kuala Lumpuru).
E sad, da ne bih i ja ispala pljuvator, a nisam ni slovca objavila, malo ću i da iskritikujem kritičare dotičnog pisca, koji nisu pročitali niti jednu njegovu knjigu, iako se čitaju brzo, koliko traje jedna obimna, kvalitetna velika nužda. Da bi stvar bila još gora, najviše ga pljuju pankeri i metalci (opravdano ili ne, to prepuštam vama da uvidite, jer su ti isti pankeri velikim delom pozeri, ali o tome na drugoj temi, pa su se valjda prepoznali i postideli...pa odri po piscu).
Mare Care - chill pill (to ti neće teško pasti).
Covek koji je na zadnjoj strani svoje knjige postavio sliku koju je sam uslikao sedeci na wc solji.Valjda je time sugerirao uputstvo za upotrebu!...
Njegove knjige su najskuplji toalet papir!...
Izgleda da se skoro niko više ne seća kako je Marko naumio da postane popularan. Bilo je to pre 12-13 godina kada je uspeo da dođe do Vanje Bulića i ubedi ga da bi trebalo da gostuje u njegovoj emisiji "Biseri". Kada je Bulić nekako pristao da snime emisiju, mladi Vidojković je za tih sat vremena dobijenih na TV-u, odlučio da pripoveda o tome kako voli da pije i puši travu (iz nekog razloga mu je to zvučalo jako šmekerski, anarhistički i revolucionarno) te da sluša punk i želi da osnuje bend (kao da to isto nije činio svaki drugi klinac devedesetih godina). Verovatno je čuo da su skoro svi veliki umetnici bili skloni porocima, pa je odlučio da i on krene tim stopama. Doduše, obrnutim redom: prvo će piti i drogirati se, a talenat će posle doći sam. Automatski valjda...
Hvalio se i kako u školi nije čitao Tolstoja za lektiru (smelo zaista) niti bilo kojeg drugog književnog klasika i da mu uopšte ne pada na pamet da čita to đubre. Naravno da takvom talentu to nije potrebno.
Njegova popularnost više govori o nivou ovdašnje čitalačke publike nego o književnom daru pisca čije knjige ipak najviše poštuju neshvaćeni tinejdžeri.
Danas je Vidojković aktivni društveni delatnik, štaviše, on je glas savesti u moralno posrnulom srpskom društvu.
Marko Govnojković
Mnogi njegova "dela" predlažu kao wc papir. Ja ne savetujem takvo nasilje prema vašim dupetima.
Ratni profiter. Da nije bilo rata i svih ostalih nedaća koje su nam se desile (droga, oružje,...) niko ga ne bi uzimao za ozbiljno, niti čitao.
Primer sledi:
U tv emisiji Restart neke novosadske "urbane" produkcije, o temi rata, tolerancije i ostalim sličnim stvarima pričaju po nekoliko ljudi koji su učestvovali u tim dešavanjima sa svih strana. Tako imamo Zengovce, Četnike, JNA, Arkanove tigrove, onda ko-zna-kako-se-zvahu-Muslimani-iz- Bosne, pa čak i Albanci koji piče šiptarski.
Od svih gostiju, njih tridesetak, u ratu nisu učestvovali, jedna mlada Albanka i pogodite ko? MARKO VIDOJKOVIĆ. No to ga nije sprečavalo da o tome truća ne zna se koliko i da ispljuje svakog ko je učestvovao makar i prisilom i da ga okarakteriše kao budalu koja nije umela da se izvuče. Njegovi stavovi su izazvali oštro negodovanje svih i ujedinili te nesrećne momke (ratnike)u pljuvanju urednika Playboya.
Ono što nam je doneo sunovrat sistema vrednosti je da imamo "pisce" koji su funkcionalno nepismeni. No to im ne smeta da na B92 pljuju po svima (osim po svojim istomišljenicima) i optužuju ih upravo za sunovrat sistema vrednosti.
Naš Vidojko je iz te fele. Čitao sam nešto malo njegova pisanija, osim što su nepismena, nisu ni zabavna. Međutim, mnogo je zanimljiviji kad se dohvati politike, recimo na "Peščaniku", pa se dere i psuje...
"I onda mi kažu - e ako ti se ne sviđa Srbija, ti idi. MARŠ U PIČKU MATERINU, nećeš ti mene da teraš iz Srbije! On mrzi Srbiju kad nosi Putinove slike..."
Marko Vidojković
Moralni patuljak, neostvareni pisac i jos neostvareniji muzicar. (Ne)covek kome bi cak i Isidora Bjelica Vendi pozavidela na repertoaru psovki, vulgarnosti ili, kako se to popularno kaze: Slobodi stila.
Njegov takozvani bend svojevremeno je ispratilo 7(slovima: SEDAM!) Sapcana, koji su zbog toga od strane doticnog okarakterisani kao KLOSARCINE!
Pisac iz Beograda. Napisao nekoliko romana (Djavo je moj drug, Kandze..) i dobitnik nekoliko nagrada. Poznat je i kao dezurni radio i tv pljuvac. Takodje je poznat i po svom stilu pisanja, a malo manje kao pevac benda 'on the run'.
Neka cudnovata,ali i iritantna mesavina pekinezera, klasicnog Drkadzije i eminentnog Pickopacenika,cije se "spisateljske sposobnosti" manifestuju kroz "avangardno intelektualno" onanisanje u pokusaju,trulo i bedno kopiranje Bukovskog i cinjenicu da ne zna kako se zove glavni lik Kafkinog Procesa.
Loš pisac, slika i prilika b 92 i ostalih koji žele da unište našu kulturu.
