Marko Vidojković
Izgleda da se skoro niko više ne seća kako je Marko naumio da postane popularan. Bilo je to pre 12-13 godina kada je uspeo da dođe do Vanje Bulića i ubedi ga da bi trebalo da gostuje u njegovoj emisiji "Biseri". Kada je Bulić nekako pristao da snime emisiju, mladi Vidojković je za tih sat vremena dobijenih na TV-u, odlučio da pripoveda o tome kako voli da pije i puši travu (iz nekog razloga mu je to zvučalo jako šmekerski, anarhistički i revolucionarno) te da sluša punk i želi da osnuje bend (kao da to isto nije činio svaki drugi klinac devedesetih godina). Verovatno je čuo da su skoro svi veliki umetnici bili skloni porocima, pa je odlučio da i on krene tim stopama. Doduše, obrnutim redom: prvo će piti i drogirati se, a talenat će posle doći sam. Automatski valjda...
Hvalio se i kako u školi nije čitao Tolstoja za lektiru (smelo zaista) niti bilo kojeg drugog književnog klasika i da mu uopšte ne pada na pamet da čita to đubre. Naravno da takvom talentu to nije potrebno.
Njegova popularnost više govori o nivou ovdašnje čitalačke publike nego o književnom daru pisca čije knjige ipak najviše poštuju neshvaćeni tinejdžeri.
Danas je Vidojković aktivni društveni delatnik, štaviše, on je glas savesti u moralno posrnulom srpskom društvu.
Mstislav Rastropovic · 21. jul 2009.
