Kutija u koju propali death metalac odlaže snimljene probe i pesme.
Tačnije, pokušaje pesama, krike i jauke koji treba da razbiju harmonije učmalog života, države bez perspektive, pete oktobre njegovog stvaralaštva, kratkotrajne izvore oduševljenja i nade da je to to, da će baš ova pesma da se svidi i nekom van njegove družine, prekine kolotečinu svakodnevice svirkama i hoćnim metalkama.
A, prekinuće samo izanđali selotejp sa kartonjare, da se pridruži moru drugih. Pesma krika i jauka koja umire u tišini, čeka svoj pokrov prašine i zaborav. Još jedna crna draga mladoga metalca.

Koliko god on želeo da od nje bude nešto, ona će ostati samo igračka preraslog dečaka, društveno prihvatljiv oblik bega od stvarnosti, frankenštajn debele ruke i tanke žice.

PK

Kutija u koju se odlažu sve igračke koje smo kao klinci izlomili.
Tačnije, delovi tih istih igračaka.

Kasnije se od njih pravi frankenštajn.

Lep primer ekonomičnosti i racionalnog iskoriščavanja prostora, pogotovo u teškim vremenima. Umesto da se jedan pokojnik (kome je sve jedno) širi na 2 kavadrata, lepo se 200 i više njih zipuje na da 20.

Žensko odeljenje elektrotehničara.

Što je svežija, to je pogubnija : greh, pohlepa, mržnja, osveta, strah i laž su je držali u tajnosti.

Mrtve definicije upornog novajlije.

Onaj klub u gradu gdje možete vidjeti najviše minjaka i naravno naslušati se Seka Aleksića i Mira Škorića.
Tu se većinom nalazi populacija čiji je IQ ravan kozijim mislima.
Pretežno su to grobovi koji su se natakarili u mini suknjice i misle da su kul što za svoju pičku misle da nije sapun pa ne može da se istroši. Dok sa druge strane nekontrolisano seljančenje muške populacije izaziva gađenje i neopozivu želju za unošenjem prekomjerne količine alkohola u vaš organizam u kratkom vremenskom periodu.
Naravno svi smo se nekada nalazili u takvom klubu, dal što smo htjeli da se ismijemo malo ili nas je rođak iz Njemačke natjerao.

Izrazito (ali baš izrazito) ružna djevojka