Najmračnija i najmorbidnija svetkovina u Srbiji, a možda i u svetu. Nastala među Vlasima, koji su i inače poznati po veoma čudnim obredima.
Kao i kod velikog broja naroda, i kod Vlaha je veoma jak i velik kult smrti, možda čak i prevelik. To dovodi do toga da se mrtvima poklanja veća pažnja nego živima. Uticaj svog kulta smrti su preneli i na ostale narode sa kojima su dolazili u kontakt, tako da se među Srbima sličan "o mrtvima sve najbolje i za sahranu iz slame da povadimo poslednje novce" način ponašanja zadržao do današnjih dana.
Međutim, sama crna svadba zbog degutantnosti i jezivosti ni među samim Vlasima nije naročito popularna.
Sve se dešava oko mladog para verenika. Svadba je ugovorena i momak i devojka treba da uđu u bračnu zajednicu. Međutim, ako se pre svadbe nekome od njih dvoje nešto dogodi (odnosno, ako neko od njih umre) svadba se mora održati. Sam dan sahrane jednog od nesuđenih supružnika postaje i svadba. Prvo se pokojnik/pokojnica venčava kao da je i dalje među živima, a potom se obavlja služba upokojenja. Između te dve službe, onaj ko je preživeo od nesrećnih mladenaca se zaklinje na jednogodišnju vernost. Dakle, i pored toga što je jedno od njih dvoje upokojeno, oni su u braku godinu dana. Ako kojim slučajem onaj ko je živ učini preljubu, to se gleda kao da je prevaren živ bračni drug.
Sama sahrana se ispraćuje kao svadba, sa sve trubačima, svadbarskim kolom, hranom, pićem, mladom u venčanici ili mladoženjom u odelu. Iako je porodica preminule osobe u crnini, iako su svi u žalosti, sve ide onako kako je planirano (da parafraziram Freda Merkjurija).
Đole: "Sale, reci ti meni, kol'ko godina ima onaj tvoj rođak, onaj što smo ga zvali Ludi Mile?"
Sale: "Šta ti je on sad pao na pamet koj' kurac? Šes' je stariji od nas, dakle 35."
Đole: "Pa, nešto se mislim, da l' se opametio malo i da li je našao neku ženu za se?"
Sale: "On da nađe žensku? On da se ženi??? Pa, zar ti ono "Ludi" ne kazuje ništa! Njegovi siroti roditelji mogu samo "crnu svadbu" da mu naprave i to pod uslovom da se nađe neka ludača koja bi zbog njega tako opičenog prerezala sebi vene ili se samoubila na neki drugi agatokristijevski način."
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.