Ili maturski bal. Omiljen događaj u velikom broju američkih filmova (ne samo holivudskih, već i onih iz takozvane nezavisne produkcije). Kao stvoren za tinejdž komedije, splatter horore i post-pubertetske, srednje-adolescentske ozbiljne drame koje se bave temom seksualnosti.
U tinejdž komedijama, tu naš blago-retardirani junak voli čirlidersicu koja se zabavlja sa kapitenom ragbi tima koji našem junaku redovno pruža mogućnost da uživa u svom bolu i poniženju. E, pa, on, naš junak, baš na maturskom balu odlučuje da mu je svega dosta: razbija jednim udarcem svog dojučerašnjeg mučitelja, postaje kralj maturske večeri i subjektu svojih mokrih snova prilazi i osvaja je nekom paćeničkom pričom koja prolazi.
U splatter hororima, svi na balu đuskaju, đuskaju, piju punč pomešan sa nekom brljom iz Montane, đuskaju, u toaletu se neki par vaćari, u školskom bazenu se izvode orgije, jedan junak sličan onom iz tinejdž komedija odrađuje sličnu radnju (koja je u pasusu iznad opisana). Samo, sada imamo nekog ludaka koji se sveti (ili ludakinju, da budemo ravnopravni) koji od ljudskog tela pravi kašu kojoj se ne može utvrditi poreklo. Tu su hektolitri krvi, kilometri i kilometri creva, tone iznutrica i ostale gadosti. Naš junak, delija kakve nema, razbija (opet) jednim udarcem svog arhi-neprijatelja, osvaja curu i pored polomljene desne ruke, isčašenog levog kolena, gomili ubodnih rana i sa polu-zatvorenim očima (o sjebanim sinusima da ne govorimo) razbija malog geeka koji je umislio da će masakriranjem svih učenika svoje škole podići svoje seksualno samopouzdanje koje je izgubio zbog prve četvorke (to je amerikanska ocena B) koju je dobio ranije tog dana.
U srednje-adolescentskoj ozbiljnoj drami koja se bavi temom seksualnosti, imamo nekog lika koji je sjeban, sjeban, sjeban, ali, za divno čudo, ima nenadjebih satirično/ironičan humor, dobar je ortak nekim devojkama, ne muči ga nijedan kapiten nekog muškog tima, i devojka njegovih snova nije čirlidersica, ali... Uvek ima neko ali. On sebe ubija razmišljanjem o temama posle kojih bi upadao u teeeešku depresiju. I tako, on razmišlja, ubija se u pojam, kao, druži se svojom drugaricom na koju se loži, a ona ič ne razmišlja o njemu na takav način, već uživa u vezi sa likom koji je takođe ortak našeg junaka, koji se prema njoj odnosi kao prema psu. Eh, kada ova najzad progleda i shvati da je naš delija jedan fin čova, mi smo već na maturskom balu. I, usred plesa, ona napušta njeno skota od sad već bivšeg dečka, odlazi u hodnik gde naš tužni junak pokreće svoj monolog koji do suza dovodi devojku. On, naravno, odlazi. U velikom broju slučajeva, posle toga ide natpis "nekoliko godina kasnije", i scena kada se njih dvoje sreću i posle ultra-spore konverzacije oni kreću da se ljube i čiča-miča, gotova priča. Ah, tema seksualnosti je ovde navedena samo zato što je distribiter filma tako naveo.
Realnost: Vadzajna-fri elektro skola ulazi u fensi hotel. Ogromnoj vecini decaka ovo ce biti jedina poseta zdanju. Ribe iz neke umetnicke skole, izgledaju kao koktel savrsenosti, ekstaze, i slatkog otrova. Elektronci su seljaci iz predgradja, ribama na celu pise: Ako mi pridjes na dva metra, razbicu ti flasu o vugla. Manijacko ispijanje razlicitih vrsta alkohola i valjanje po podu i spojenim stolicama. Mali broj ljudi, koji jos moze da stoji, peva narodnjake navijackim vokalom. Nastavnicki kadar se olesio, onaj fini cova razredni se tetura ko koliba na Haitiju. 5 ujutru, kolektivni prelazak preko Brankovog mosta, posle cega sledi burek i jogurt na Zelenjaku.