Milicija trenira strogoću

Ово није песма од „Бијелог Дугмета“, одмах да кажем. Не, ово је животни мото већине пандура који безобзирно удара у темеље нормалног живота осталог неуниформисаног света. Вероватноћа да постанете субјекат репресије плавих нам другова је, иронично, обрнуто пропорционална вашем економском и социјалном статусу. И пајкан је човек, цвика од више силе. Што би размишљао да ли ће му упасти бомба кроз пенџер, ако којим случајем напише казну ћелавцу који вози теренца и има таблице са четири броја? А не би било лепо ни да заустави неког шефовог пријатеља, због такве мале непријатности лако може да се заради отказ. Зато је ту овоземаљска жгадија, која је створена ни за шта друго но за угњетавање.
Не мрзи он тебе кад ти пише казну, не заваравај се. То је човек, исто као ти, са проблемима можда и већим него што су твоји. Са два сина понављача, ћерком фукаром и женом која му изискује сваку дневницу од дежурства јер јој треба кинта за нове „Прада“ чизмице вероватно је у горој позицији од тебе. Али колико год био у курцу, патријархалан менталитет му не дозвољава да клоне духом и одустане. Човек се гледа кроз породицу и он мора да заради за своје наближе... преко твојих леђа, наравно. Оног тренутка када дигне хемијску и почне да је приближава хартији и ти и он знате да је све то фарса. Док се оловка судбоносно клати над папиром, милисекунде се претварају у године, пандур свесно одуговлачи очекујући легендарну реченицу „Чекај, брате, зар не можемо некако да се нагодимо“. А ни ти ниси сисао весла, рачун је чист као суза, боље извадиш пар црвендаћа одмах него да се јебеш касније по судници (јер, наравно, нећеш имати десет сома да платиш за „неадекватну прву помоћ“, па ће ти евентуално стићи судска пријава), а немој да заборавиш на казнене бодове, који те полако, али сигурно воде на поновно полагање возачког. Зато ћеш извадити пар сома и дати човеку за мезет. Тако је било одувек, тако је сада, а тако ће бити док је света и народа. Милиција тренира строгоћу на сиротињи и ко си ти да ту мењаш нешто.