Milicija trenira strogoću

Ovo nije pesma od „Bijelog Dugmeta“, odmah da kažem. Ne, ovo je životni moto većine pandura koji bezobzirno udara u temelje normalnog života ostalog neuniformisanog sveta. Verovatnoća da postanete subjekat represije plavih nam drugova je, ironično, obrnuto proporcionalna vašem ekonomskom i socijalnom statusu. I pajkan je čovek, cvika od više sile. Što bi razmišljao da li će mu upasti bomba kroz pendžer, ako kojim slučajem napiše kaznu ćelavcu koji vozi terenca i ima tablice sa četiri broja? A ne bi bilo lepo ni da zaustavi nekog šefovog prijatelja, zbog takve male neprijatnosti lako može da se zaradi otkaz. Zato je tu ovozemaljska žgadija, koja je stvorena ni za šta drugo no za ugnjetavanje.
Ne mrzi on tebe kad ti piše kaznu, ne zavaravaj se. To je čovek, isto kao ti, sa problemima možda i većim nego što su tvoji. Sa dva sina ponavljača, ćerkom fukarom i ženom koja mu iziskuje svaku dnevnicu od dežurstva jer joj treba kinta za nove „Prada“ čizmice verovatno je u goroj poziciji od tebe. Ali koliko god bio u kurcu, patrijarhalan mentalitet mu ne dozvoljava da klone duhom i odustane. Čovek se gleda kroz porodicu i on mora da zaradi za svoje nabliže... preko tvojih leđa, naravno. Onog trenutka kada digne hemijsku i počne da je približava hartiji i ti i on znate da je sve to farsa. Dok se olovka sudbonosno klati nad papirom, milisekunde se pretvaraju u godine, pandur svesno odugovlači očekujući legendarnu rečenicu „Čekaj, brate, zar ne možemo nekako da se nagodimo“. A ni ti nisi sisao vesla, račun je čist kao suza, bolje izvadiš par crvendaća odmah nego da se jebeš kasnije po sudnici (jer, naravno, nećeš imati deset soma da platiš za „neadekvatnu prvu pomoć“, pa će ti eventualno stići sudska prijava), a nemoj da zaboraviš na kaznene bodove, koji te polako, ali sigurno vode na ponovno polaganje vozačkog. Zato ćeš izvaditi par soma i dati čoveku za mezet. Tako je bilo oduvek, tako je sada, a tako će biti dok je sveta i naroda. Milicija trenira strogoću na sirotinji i ko si ti da tu menjaš nešto.

Iskusni Plavi Ubirač: (Hmmm, vozi Pežo 306, prosečna kola. Suviše dobra da bi bio švorc, a opet ne dovoljno dobra da bi mu neko čuvao leđa) :zaustavlja: Dobar dan, gospodine.
Žrtveno Jagnje: (Gde mene baš nađe od ovolike gužve?) Dobar dan, izvolite?
Plavi: Znate li zbog čega sam vas zaustavio?
Jagnje: (Da me opelješiš, jebo ti ker mater) Ne znam, zaista. Rutinska kontrola?
Plavi: Bojim se da nije tako. Nisam mogao da ne primetim koliko ugrožavate saobraćaj svojom nesmotrenom vožnjom. Gornja granica je 60km a Vi ste vozili 62km na čas. Da li ste svesni da je ovo ozbiljan prekršaj?
Jagnje: A daaaj, jedva da sam prešao crtu, je l’ može to nekako da se zanemari?
Plavi: (Vidi njega, još se opire, sad ću ja njemu da zabiberim) Nažalost, ne. Kada bih svaki put puštao sumanutog vozača bez opomene, ko zna koliko bi dece nastradalo na pešačkom.
Jagnje: Kakva more deca, 2 kilometra vozim brže nego što treba i to u ovoj vukojebini gde nema ni kotrljana, samo po koji ker iskače iz zasede da ujede ako ima za šta.
Plavi: Uzgred, svetla su vam ugašena, a po novom zakonu moraju da budu upaljena dokle god je vozilo u pokretu. To bi bilo 5000 za prekoračenje brzine i 3000 za svetla.
Jagnje: Sram te bilo, vaško jedna, mene si našao da potkradaš, misliš da ja ne znam kako to ide, a, a? Radiš na jebeni procenat, pa ti ja falim da ispuniš normu? Je li, je l’ tako?
Plavi: Da li se to meni čini ili Vi nemate novu Prvu pomoć?
Jagnje: U redu, u redu. Predajem se. Koliko treba, za piće neko, ja častim?
Plavi: (E tu sam te čekao!) Pa ja obično cenim jednu četvrtinu od prave kazne. A prekoračenje brzine, svetla i Prva pomoć su ukupno 10000, četvrtina je dve i po, da zaokružimo na tri.
Jagnje: Evo. Tri crvene. Jesi zadovoljan sad?
Plavi: Ma ne radim ja to iz zadovoljstva. Vidim, dobar si čovek, pa da ti malo smanjim kaznu, a drugog načina nema. Do sledećeg viđenja.