Prijavi se

Moja poruka generalnom sekretaru UN

Чеги 2016-10-27 17:56:21 +0000

Драги моји секретари
висите ми ви на кари.
Зато што сте пуста беда
висите ми сви од реда.

Висите сви, изузев господина Бутрос - Бутрос Галија. Јер човек се јебено зове Бутрос Бутрос. Па још Гали, ко да је Панорамикс лично и персонално. То мора бити невиђени цар. Замислите да се, на пример, Стевчо зове Скочко Скочко Стевић. Па то мора да није неки нелик. Зар!

Драги господине Бутрос Вутрос,

Ви сте легенда. Од када сам први пут чуо ваше име нека промаја ме ошинула преко главе. Тако бар мисли моја жена јер сам хтео да променим име у Милош Милош. Односно да додам једно Милош. Каже да ћу бити магнет за лаке жене и тешке криминалце. Свиђа ми се ово за жене. Ово друго, пак, и не баш. Е поводом тих жена сам хтео нешто да ти пишем. Јебеш политику сад, имам све приказано на постерима Вукајлијашким. Само прелистам и заблистам. Опуштено, краљу. Ти мора да јебеш сваки дан јер си на функцији, па мислим да си компетентан.

Наиме, имам једну занимљиву игру кад се враћам са посла. Налазе ми жене и сад ја у себи сабирам коју бих јеб'о а коју не. Данас је скор био 56:7. Сваку осму не бих. Јел то нормално? И још нешто. Од ових 7 негативних оцена било је 5 баба и 2 дебеле рибе. И ружне. Сад је ствар заделовала још гора, бајо мој, а? Одговори ми, али буди објективан.

Срдачно твој,
Милош Милош Марковић.
Пардон, Милош Марковић.

- Госпођо, хтео бих да пошаљем ово писмо.
- А коме шаљеш?
- Бутрос Бутрос Галију.
- Он ти је умро у фебруару још.
- Стварно?
- Да.
- Почивај у миру, Бутросе. И само да знаш... Сад је 57:7.
- Не разумем те ништа.
- Неважно, госпођо. Бутрос ће знати. Пријатно.
- Ћао, ћао.

Писано за Партизанкино такмичење