Muda

Bruka, moj sine, bruka.
Dobio sam ti ja, sinko, novog merced'sa na bingu. I odem ti ja da podignem nagradu, dam onaj tiket onoj žemskoj, zatraži mi ličnu kartu i reče da dođem sutra na tu i tu adresu i tutnu mi ceduljče sa adresom u ruku. Dođem ja sutra tamo kad ono moj merced's nov, čeka me, a sjaji se k'o dukat. Dođoše i kamere, metnuše me pred auto i zavitlaše onim mikrofonima pred nosom, jedva živu glavu izvuko'. A, da prostiš, muda me zasvrbiše k'o nikada u životu. Svrbe li svrbe k'o da mi je neko mravinjak u gaće sasuo. Ja pokuš'o da se suptilno mlatnem po mudima, al' jok, svrbi k'o da mu je zadnje. Kamere snimaju, majku im televizijsku, one cure zapitkuju đe sam kupijo bingo, novinari sijevaju blicom k'o Ilija Gromovnik na sudnji dan, a meni pao mrak na oči, muda 'oće d' iskoče od svraba. Munem se ja po koji put misleći da neće kamera snimit' i tako sve dok nisam uzo merced'sa i ljudski se izdrap'o u povratku. A on nov, sav miriše, sve na dugme.
Sutri dan ispadoh na televiziju. Okupi se narod kod mene na sijelu da gledamo. Jagodinka ispekla gibanicu, nanijela rakije, kolača svakakvije' vrsti, sve spremno. Dođe i emisija. Puče bruka. Oni kamerman k'o da nije ništa drugo snim'o do mojih muda, majku mu jebem bolesnu. Jagodinka me pogleda, ja se crvenim, komšije gledaju, prave se mutavi. Ludi Gvozden me poče zajebavat':"Šta je, Stanoje, svrbe muda? Da nisi kakve švaleracije ufatio?"
Ja 'oću u zemlju da propadnem, komšije se raziđoše, Jagodinka neće da priča s mnom.
Frkne samo ponekad i kaže:"E moj Stanoje, zar po stare dane k'o dijete da se ponašaš!"
Ne mogu joj utuviti u glavu da mi je tad došlo i tapija.
Prod'o sam i merced'sa.
Bruka.