Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".
Ja: Stig'o sam! Keva: Eee sine, 'ajde dok si obuven da skokneš časkom do prodavnice da mi uzmeš testeninu, ulje, vegetu, brašno, kakao, cimet... Ja: Opa, polako! A šta je s njom? (pokazujem na sestru) Sestra: E, odjebi, mrtva sam umorna, bila sam na faksu ceo dan! Keva: Pusti nju, znaš da uvek zaboravi nešto da uzme. Ja: Pa zato postoji spisak, a ionako po ceo dan kuca po tom mobilnom, može jedan usrani spisak da ukuca za cirka 12 sekundi. Šta je s ćaletom? Što on nije iš'o? Keva: Spava, umoran je, imao je danas neki izlazak na teren. Ja: Ma do jaja. Radi po komunjarskom radnom vremenu i pored toga ne stigne u jebenu prodavnicu da svrati. I još spava poslepodne. Ja ako vidim sunce preko dana ja sam srećan, a vas bole... i što me koji kurac niko nije zvao, ili poslao poruku? Keva: Sine, umesto što se raspravljaš, mogao si dosad triput da odeš i da se vratiš. (argument posle kojeg stane vreme) Ja: Ajde... daj pare. Keva: Ajde ti od svojih para, vratiću ti kad mi legne plata. Ja: Naravno. Baba: Sine, ajde, ne bilo ti zapoveđeno, svrati der do apoteke, uzmi mi jedan ranisan, ubi me želudac. Ja (u bradu): Ako te ne ubije želudac, ima ko će da se potrudi... Keva: Što si bre tako bezobrazan?! Ja: A što ona ne ode malo da protegne štap? Ujutru zna da trčkara po domovima zdravlja sa svojim saborcima. Jebote lebac, s kakvim lenčugama živim... DOBRO BABA UZEĆU TI LEK! A ti kevo, bolje da si spremila nešto dobro za ručak jer sam gladan k'o vuk! Keva: Sve današnje smo pojeli, ost'o je pasulj od prekjuče, saću stavim da se podgreje. Ja: O jebo vas pas, jedete k'o popisna komisija! Aj ćao! Sestra: Uzmi sok!
Omiljeno pitanje starijih članova šire i uže familije pre njihovog svečanog predstavljanja kada zovu telefonom. Prethodi mu arsenal pitanja i odgovora za čije vreme može viza da se izvadi.
M: Aaalooo dobro veče! J: Dobro veče. M: Kako ste? Jeste zdravo? J: Dobro smo. Zdravi smo. M: Ima li zime? J: Ima M: Kako si ti sine? J: Dobro je. M: Je' slušaju matori? J: Slušaju. M: Ima li kak'a devojkara? J: Ima. M: Jel znaš ko je na telefonu? J: Ne'am pojma! M: Ovde deda Mića iz Obrenovca jel se sećaš ti mene? J: Ne mogu da se setim. M: Kako bre ne znaš ja sam jednom kad si ti bio mali dolazio, uzim'o mistriju od tvog dede! DEDA MIĆA iz Obrenovca BRE! J: Ne znam stvarno. M: Pa sa kim ja razgovaram? J: Sa Jovanom Ilićem. M:... J: Alo!? M: Ja sam izgleda pogrešio.tu tu tu J: Idi deda u tri lepe pizde materine prođe mi poluvreme dok se ti identifikuješ!
Rečenica koju izgovaraš kad napokon uvidiš pravi razlog nečijeg prenemaganja, odnosno uzrok nečijeg mušenja.
- Aj u zenba, nema nikog! - A ne mogu... - Ajde, ajde! Nije ladna voda. - Ma, ne ulazi mi se... - Ajde, bre, koji ti kurac, jesi dobila? - A nisam... - Šta je onda? Skini pantalone i upadaj. - Nisam ponela... - Kupaći? Pa, šta. I ja sam u boksericama. - Ma, ne kupaći... - Ne nosiš gaće? A to li je muka... Pa, što ne kažeš. Evo, i ja ću da skinem. Ajde upadaj. - Okej. ~~~~~~~~~~~~~ - Ćale, izlaziš s kevom negde večeras? - Ma jok, vidiš kakvo je vreme. - Dobro je vreme, šta mu fali. - Kiša, bre! - Ma, kakva kiša, šta je to... Kišica. Idi, bre, negde s mamom, nisi je 100 godina nigde vodio. - Dete, dosadan si. A i nije mi ni do čega, boli me glava. - Dam ti kafetin. Slušaj, dao mi drugar neke karte za bioskop, ima sto posto da ti se svidi film. - A što ti ne ideš? - Ne volim ja Adama Sendlera... A i... A i dogovorio sam se da se vidim s devojkom večeras... - A to li je muka! Jebem mu miša, kaži jebiga, pa ćemo da iskombinujemo nešto.
Čovek sa dva ispita do kraja, pritiskom da ih položi, profesorom koji ga toliko voli da želi da ga vidi i u sledećem roku, genitalijama na koje se hvata paučina, praznim novčanikom na roditeljskoj infuziji, familijom koja je na ivici da ga se odrekne ako se u narednih nedelju dana ne pojavi na birou rada i stresom koji uništava CNS i PNS, izaziva tikove i gubitak kontrole nad rečima.
- A koja si godina? - Apstinent-ovaj-asistent,bre-APSOLVENT!
Übermensch* koji prkosi standardnim pogledima na život. Odlikuje se neverovatnim sklopom fizičkih i mentalnih sposobnosti. Zna da zakolje prase, opeče rakiju, rastavi i sastavi sva "Zastavina" vozila, puca iz pištolja na slavljima, popravi veš mašinu, vozi traktor.
Može da izroni krst iz ledene vode, završi fakultet sa 500 evra, popije 3 gajbe piva (do prvog pišanja), 2 litra rakije, pojede 40 sarmi, celo prase/jagnje.
Služi se borilačkim veštinama i barata sa razbijenom flašom, stolicom, kaišem (žena, deca..).
Mrzi Hrvate, Albance, pedere, vegetarijance, amere, komšiju... Voli Ruse, Grke, kuma... Ima veze u svim institucijama, rođake u inostranstvu, pretke na nebu i veze sa mafijom.
Sveštenik masonskog reda, osoba koja poseduje tajna znanja i veštine kakve mi ostali ni ne naslućujemo. Posle završene trogodišnje srednje mašinske, inicijacijom od strane Velikog Kalfe upućuje se u svete tajne automehanike i poprima nadljudske moći. Urođenim ultrazvučnim aparatom dijagnostifikuje problem, promrlja neku mantru i samo vas rezignirano pogleda ako mu zatražite pojašnjenje. Sa svetovnim osobama komunicira samo kada izgovara cenu svojih usluga, koje je pruža preko volje, samo zato jer mu to nalaže etički kodeks. Kodeks ga takođe obavezuje da nikad ne reši slučaj definitivno, tako da je susret sa njim teško izbeći na duže.
Stranka: Majstore, nešto mi lupa odozdo, pogledaj da nisu nešto kočnice... Majstor: Hmmm... silen blok... semering... remenica... Stranka: Možda treba da otvorite haubu, da pogledate o čemu se radi... Majstor mrko gleda .... Stranka: Dobro, ostaviću Vam auto, pa Vi vidite... Majstor: Sutra u 5. Čet'ri i po 'iljade.
Kruna karijere svakog akademskog radnika, njegova lična Biblija, vrhunac njegovog znanja koji oslikava višegodišnji rad i trud. Istovremeno predstavlja njegov lični doprinos tome da ga sve kolege i hiljade studenata zamrze za sva vremena.
Suština je u tome da redovni profesor, koji je prošao sva moguća i nemoguća usavršavanja, trenigne i stručne seminare u jednom trenutku donosi odluku da napiše sopstveni udžbenik, umesto da prevede strani ili nastavi da koristi udžbenik odavno preminulog kolege.
Tim udžbenikom planira da ućutka sve zavidne kolege koje pričaju da je sredio doktorat preko stranke, da natera raspuštenu studentariju da izgovara njegovo cenjeno ime sa dužnim strahopoštovanjem, da navede bivšu ženu da iseče vene jer ga je ostavila i optužila da je sposoban jedino da palamudi o toj staroj knjizi koju zna napamet.
O njegovom udžbeniku ima godinama da se raspreda u svim akademskim krugovima. Ne može on da napiše običnu knjižicu od 200-300 strana, kao što je to uradio njegov kolega koji predaje na fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Ipak je on veliki drmr, ekspert u svojoj oblasti, gostujući profesor na više stranih univerziteta - sve to mora da bude kristalno jasno kada se otvore korice.
Udžbenik mora biti toliko dobar da se zbog njega posvađa na krv i na nož sa zavidnom koleginicom sa predmeta koja pak tvrdi da je njeno štivo kvalitetnije i lakše za interpretaciju. Zbog tog udžbenika će joj udariti šamar na sred kolegijuma, pred svima obrisati dupe slikovnicom koju ona naziva svojim delom i odlučno odbiti da je pojebe kada mu to sledeći put zatraži. Netrpeljivost će preneti i na decu kojima će zabraniti da ikada progovore reč sa njenom decom. Njegovo delo je toga vredno!
Budući da nema uslove da izmisli rupu na saksiji i otkrije nešto novo, preostaje mu jedino uvođenje terminologije koju još niko nije upotrebio i neverovatnih metafora koje mu padaju na um u trenucima najveće inspiracije.
Teško jeste ali udžbenik mora imati istu osobinu koju autor pronalazi u sebi - vrhunsku nenadjebivost.
Strategija je najmarkantniji deo personalnosti preduzeća. Za preduzeće strategija je isto što i za moreplovca zvezde na nebeskom svodu. Ovo se naročito može objasniti kada se pogleda kjustomizacija, kostjumizacija i kjustomerizacija proizvoda datog preduzeća.
Sastavni deo američke mirovne misije je izmišljanje rata, odnosno potpaljivanje žarišta tamo gde planiraju da budu mirotvorci.
U slučaju da u napuštenom selu od pet stanovnika izbije džinovski gejzir nafte, za dva dana će plasirati priču po kojoj su se deda Milorad i čiča Stanomir toliko mrzeli i podstrekivali nacionalnu mržnju, da su Ameri prosto morali da intervenišu sa 75000 vojnika da reše sukobe i pritom, tek usput, započnu masovno eksploatisanje energenta. I tu će morati da ostanu bar 70 godina- do poslednje kapi nafte!
Na prvi pogled nemoguća, nespojiva veza i epska drama bliske budućnosti. Zidanje Skadra na Bojani. Kao gej brak vođe Radovaca i ciganskog bosa iz Jabuke. Mogu 4 filma da se snime o tome. Gordi političari prepuni zahteva i ultimatuma, i seljak koga boli kurac. Oni kažu da je zakon tu da se poštuje, a seljak, da se zaobilazi.
- Dobar dan. - Dobar dan. Rakija? - Ne, ne. Hvala. Radimo istraživanje o priviknutosti seljaka na proevrposke uslove. - Da. - Nekoliko prostih pitanja za vas. Kada ste već spomenuli rakiju, znate da je zabranjeno praviti jaču od 55 procenata alkohola? - Znam. - Na ovoj flaši piše da ima 65 posto! - Štamparska greška. - Ali pisano je olovkom! - Ženo, daj hemijsku! :žvrlj: :žvrlj: Eto. 55. - Da li stvarno ima toliko? - Piše da ima. - Ali... - Piše! - Dobro. Imali ste skoro najezdu bubamara. Šta ste uradili? - Ma sve sam ih potamanio! - Znate da je to kažnjivo zakonom?! - Izvinite, pijan sam. Ne znam šta pričam. Lepo sam ih zamolio da odu kod komšije. Pitajte njega šta je bilo. - Ali... - Komšija je ubica! - Ok. Da li znate da svinja mora da se uspava? - Znam. - Pa kako to radite? - Pa malo joj pričam, tepam. Mazim je. I tako. - I ona zaspe? - Da. Čim je odvalim sekirom. - Gospodine! - Šalim se. - Dobro je. - Satarom to radim.
