Deo odeće koji deca oblače onda kada je njihovim majkama hladno.
Reči na slovo Dž
1.260 definicija · najviše poena prvo
Obično neki od domaćih automobila (jugo, stojadin, fića itd.) čija vrata sa suvozačeve strane ne mogu da se otvore iznutra.
Ono što bi Hitler pomislio kad bi video da za njegovu fudbalsku reprezentaciju igraju Turčin, Bosanac, Poljak i crnac.
Periodično odstranjivanje mrvica, dlačica, ostataka duvana, vutre i ko zna čega sve još, sa dna i rubova izvrnutih džepova.
Muškarac koji zna kako treba da se ponaša u određenim situacijama.
Recimo, kada njegovoj ženi ili devojci nešto ispadne, on će taj predmet elegantno i nonšalantno da šutne u njenom pravcu da bi ona to mogla lakše da dohvati.
Solitarna igra / razbibriga koju naročito tokom hladnijeg dela godine upražnjavaju pripadnici muškog roda dok stoje napolju i kuliraju. Sastoji se od stavljanja barem jedne cele šake u džep, (sa sve palcem) i onda nasumičnim premeštanjem štapića i loptica koji se nađu pod tkaninom unutrašnjosti tog džepa. Služi za ubijanje vremena, opuštanje i zagrevanje ruku.
Igrač džepnog bilijara često nije svestan da ga igra, ali su cela šaka uronjena u džep, odsutan pogled i blaženi izraz na licu dobri znaci za prepoznavanje.
Standardna ekipica okupljena na svima dobro poznatom mestu, obično na stanu kod lika koji sam živi. To što sam živi ne znači da je uvek sam nego da ni sa kim ne deli kiriju i troškove, a usputnih cimera ima podosta i svima je dao da kopiraju ključ u slučaju da neko ima pauzu između predavanja i vežbi ili je nekom hitno potreban jebodrom.
Svakodnevno se okupljaju da cirkaju vopsa, purnjaju vutru od lokalnog lerdija, puštaju Žareta i Gocija i igraju PES. Komšije ih mrze, policija im ponaosob svakom napamet zna registarski broj lične karte i ime oca. Ali to njih ne dotiče jer su previše pijani i naduvani da bi bilo čudno da ih boli kita za nešto. Osim kad nestane Meraka, skanka i koju formaciju da stave kod Olimpika iz Marseja i da li Mandanda treba da bude u prvoj postavi.
- Komšija, opet ovi džunglaši divljaju?
- Ma da, evo pustili Barabu od Žareta i Gocija. Moram priznati da sam se navukao na rstva, slušao sam je ceo dan na Jutjubu.
- A da mi ipak zovemo policiju?
- Ma jok, prošli put kad su došli, ovi ih uvukli unutra pa ih ponapijali i napušili. Video sam da je jedan od njih i do dragstora išao po još piva.
- Iju, pa kako mogu tako?!
- Ne znam stvarno, odoh i ja, zvali su me večeras na druženje, biće tatabanja!
Specijalna podvrsta psa mešanca u 99 posto slučajeva žute boje, može biti i muškog i ženskog pola, živi u svim urbanim sredinama i veoma je pitome naravi.
Moze se prepoznati po: kod mužjaka podvijenom repu i uplašenom pogledu kao i uvek spremnog da pobegne zbog toga što ga mnogi ljudi mešaju sa REX-om pa ga gađaju kamenjem, štapovima, cipelama i ostalim priručnim sredstvima. Hrani se ispred pekara i ćevabdžinica fiksirajući pogledom koji kao da kaze "odlomi parče pljeske, ali ne i lepinje i ako može da je bez ljutog ili senfa", odličan u matematici jer je uvežban u brojanju zalogaja i kolicine kalorija koje ćete uneti u organizam, a da ne podelite sa njim.
Kod ženki lako prepoznatljiv model sa sisama do patosa i ogromnim stomakom punim novog potomstva, iako još uvek hrani ili voda sa sobom po 2-3 šteneta.
U prilasku čoveku veoma poverljiva prepoznatljiva po širokom mahanju repom, pametnom i pitomom pogledu u oči i snishodljivom ponašanju, koje kao da kaze "bato će da uzmes jednu kucu".
Hrani se oko kontejnera, blizu velikih gradilišta i uglavnom ima par svojih ljudskih prijatelja koji zive u susednom ulazu i svaki dan donose ostatke jučerašnjeg ručka (kupus, krompir, grašak, pasulj) i sve ono sto jedan pas ne bi trebao da jede.
Da dodam džeki rasa se uvek pari sa Rexom ali je najviše poštovana u našem narodu zbog svoje dobroćudne naravi.
Nedostižni ideal. Iako, svi smo mi povremeno Džeci i ništa slađe nego kada ti kažu "E, ispao si pravi Džek." Džek sve podnosi muški, uvek je tu da pomogne, žrtvuje se svim snagama za sve koje voli i, jako često, ako je dosledan svojim principima, ispadne i budala, jer ne umeju svi da cene džekovanje. Ipak, treba da budes Džek, pa da proceniš kada je u životu pametnije biti Džek, a kada treba da se jednostavno povučeš i budeš običan i tih.
"Šta si rekao bivšoj devojci? Da je drolja? Zato što neće provesti ostatak života sekući vene za tobom, a? E, a mogao si da ispadnes Džek, i da joj poželis dobrog baju i lep život; vratila bi ti se dok si rek'o piksla, jer svi vole Džeka."
"Isp'o si, brate, pravi Džek, kad si mi uzajmio oni' 'iljado evra, ostaću ti večiti dužnik!"
Parče hleba nabodeno na viljušku kako bi se pokupila hrana sa nedostupnih delova posude.
Ne bacaj tu teglu od ajvara, sad ću da je izdžogiram.
Karta koja mjenja sve ostale, može se koristiti i u gradskom prevozu.
- Karte na pregled...
- Izvolite, džoker mjenja svaku kartu.
- Molim?
- Opalim te golim. Ionako izlazim ovde...
Udruženje koje se bori za pozitivnu diskriminaciju romskih muzičara i uživalaca njihovog dela.
(parfemi "Strejt" su finansijeri, generalni sponzor)
Sanja Marinković: Džej, šta misliš o ovoj Džej-strejt alijansi?
Džej: Seko, moram da ti priznam nešto, a i gledaocima... Ja sam džej. Tako je, narode dobro ste čuli. DžEJ JE OK! (počinje muzika, Džeki skakuće širom studija) Da si moja devojčica, živela bi k'o kraljica, danju k'o kraljica, a noću k'o carica!
Kerče koje trči za špediterom punim starog gvožđa.
Valuta u Srbiji.
" Dobar dan, šta mogu da dobijem za dž? "
Kategorija specifičnosti.
Džimi uvek živi na jednom spratu iznad, ili ispod tebe (osim kada si Džimi). Kuće nisu Džimijevo prirodno stanište. Još dok si odrastao, shvatao si da je Džimi po nečemu različit, divio si se njemu, i njegovoj kolekciji olovnih vojnika. Voleo si njegovog gumenog skočka i poštovao njegov kasetofon. Ali iznad svega, Džimi je svoju misteriju emitovao svirajući gitaru. Kada se oženio, ostavio je gitaru u stanu svojih roditelja, da bi je ti pozajmio kada napuniš četrnaest, i za dve nedelje vratio, odustajući od ideje da ćeš ikada biti talentovan kao Džimi.
Kada si napunio 16, upoznao si nekog drugog lika koji se zove Džimi. Ovaj je živeo sprat ispod tvog drugara iz razreda. Svirao je gitaru. Nekako nisi bio ubeđen da je svira dobro, ali si iz konteksta iscrpeo da postoji i jebač mame Džimi Hendriks po kom je ovaj dobio ime, tako da njegov talenat više nisi dovodio u pitanje. Štaviše, odjednom je "Život je nekad siv nekad žut" počela da zvuči veoma profi. Na "Stairway to heaven" otapala se Tunguzija, Džimi je posedovao tron.
Do svoje osamnaeste, znao si četiri Džimija. Igrom slučaja, svaki je svirao gitaru. Do velike mature, primetio si da svako koga poznaješ poznaje po jednog Džimija (i to sa susednog sprata), lorda plamene trzalice. Jedini lik za koga znaš da je gitarom odneo 1. nagradu na takmičenju u Madridu, zove se Marko. Nema jedinstveno dugu kosu, nije samotni, tragični jahač ka zapadu, ima devojku. Ide u Havanu na studije, i nosi nekarirane košulje. Vrlo je neposeban, takoreći.
Uz mali podstrek samopouzdanja, latiš se ti ipak gitare, i naučiš po koju da odtandrljaš, pošto na mikro-biologiji niko ne ume da svira, a brucoška ekskurzija se bliži. Jednog dana, primetivši da ti je kosa duža nego što si to poslednjom prilikom zamišljao, u spoznaji stepena kariranosti svoje košulje, zaključuješ i da živiš i iznad (a bogami i ispod) nekoga. Pozeri sa faksa koje ne poznaješ ti se obraćaju sa Džimi, i pozivaju te da im se nekad pridružiš na Dunavu, "da sviramo malo".
Nije strašno to što si sam postao razuđenjem objekta svog detinjeg poštovanja. To je cena posebnosti, i sada možeš da živiš sa svojima dok si živ, jer nema te na svetu. Ako ipak skontaš da se ženiš - ostavi gitaru kod kuće, neka živi štafeta.
Kad bez ruku, pomoću čiste sile pokušavaš da ga usmeriš dok pišaš..
Ona: (ljutito istrčavajući iz toaleta) Ne mogu da verujem da si TOLIKA nevaspitana svinja..opet si popišao dasku..i svuda po podu..Ti si stvarno...ne mogu da verujem..
On: Ljubavi, ne ljuti se...isprobavao sam moje džedajske sposobnosti..
Kršteno ime sa ulice za svakog Nikolu.
...Iliti, takav si - kakav si!
Koliko god se trudio da promeniš nešto, ono iskonsko u tebi živi i nema namere da se menja, niti može.
- A, neće više ovako, ne, ne, od sutra se okreće novi list, pa da vidimo šta će biti! E, vala, ima da bude sve kako treba!
-Brate, ne seri više! Milion puta si okretao novi list ali džaba kad ti je rukopis isti.
Avatarov rođeni brat.
Pošto su otac Enver i majka Đeljana već pokazali izvesnu sklonost ka naučnoj fantastici nazvavši svog prvenca Avatar, sasvim je logično da njegov, slučajni, neželjeni, mlađi brat, ponese ime ovog ponosnog reda ratnika iz jedne velike naučnofantastične sage.
- Envere moramo opet d'izmišljamo ime za dete. Da ovaj put bude ipak Roki? Da nam bude jak i odma' da ga skrenemo ka boksu.
- Ma jok bre Đeljana. Kada smo krenuli s' fantastiku tako ćemo i da nastavimo. Nek' ovaj bude Džedaj. Da svi znaju odma' da su braća.
Biti džentlmen znači biti istinski muškarac, biti Pravi Džentlmen, doći do određenog nivoa ponašanja i življenja koji podrazumeva integritet i zasluženo poštovanje. Nešto čemu bi svaki primerak mužjaka koji je prestao da sisa palac i otarasio se edipovskih želja da sisa kevu trebalo da teži.
Posebno kod nas na Balkanu. A još posebnije zbog postojanja ruralnog mita o Balkancu kao mačo Tarzanu, jebaču i "frajeru", koji inače ne postoji. Ako igde ima manje mačo muškaraca onda je to u našim krajevima, stoga balkanci kao stereotip uopšte i ne postoje. Fejk iskarikirani šovinizam sa primesama pičkopaćeništva se ne računa u mačizam.
Džentlmen nije gospodin, gospodin može da bude svako ko iskešira dovoljno za Hugo Bos odelo ili je spreman da proda bubreg ne bi li mu italijan fegetlija po meri sašio sako i upario kravatu sa gaćama. Da su gospoda džentlmeni, imali bi punu skupštinu istih, ali nažalost ako bi smo skupštinu nazivali po tome ko u njoj obitava, mogli bi komotno da je zovemo i štala.
Pravi džentlmen mora da bude oličenje ravnoteže u svemu. Da balansira na desnoj nozi dok levom šutira kretena u dupe, u jednoj ruci da ima knjigu dok drugom pokazuje srednji prst sistemu, jednim okom da gleda napred a drugim da merka konobaricu. Mora da bude svestrana osoba, sposobna za sve ali ne i spremna na sve. To razlikuje dileju koja pokušava da probije glavom zid od džentlmena koji zaobiđe zid, uzme pneumatski čekić, sruši ga a onda se vrati i pregazi preko njega. Džentlmen u životu radi ono što voli ali time ne ugrožava druge, ne smeta i ne smara o tome. Veoma je važno ne biti smarač, ne dosađivati svojim stavovima kada niko nije pitao za njih, ne drobiti uvek o istim temama i ne siliti sa duhovitošću. To je odlika Pravog i tu se dobro ocrtava ona ravnoteža što sam je spomenuo. Biti nametljiv kada treba ali ne stalno, imati smisla za ofanzivu i defanzivu, taktičnost je džentlmenska vrlina.
Još par stvari moram da spomenen u vezi džentlmenovanja, jedna je veoma važna, a to su žene. Istinski Pravi poštuje žene, tu se razlikuje od Balkanca koji je i dalje zaljubljen u svoju mamu jer ona zna da ujutru voli prženice sa babinim džemom i kafu sa jednom i po kašičicom šećera i najradije bi se oženio mamom ili ženom koja je podobro emulira. Dakle, poštovanje prema ženama je osnova odnosa sa njima. I da se ne shvati pogrešno, da naglasim, poštovanje a ne lizanje dupeta radi dobijanja pristupa međunožju suprotnog pola.
Da bi neko bio Pravi Džentlmen, mora, nažalost tako je, da ima samo jednu ženu. Zašto? To je jednostavno pitanje sa komplikovanim odgovorom. Da bi se razlikovao od ostatka muške populacije i da bi ostao koncentrisan na važne stvari ne sme da landara k'o muda za veprom. Od toga boli glava, nije higijenski a nema ni smisla. Koncentracija je važna jer se tako fokus prenosi na druge važne stvari u životu, a to žena može da postigne sa Pravim. A i super su žene, ponekada daju smisla besmislu, ponekada oduzimaju smisao svemu ali zato uvek, uvek prijaju.
I zadnja stvar u ionako predugačkoj besedi je poštovanje. Poštovanje ne kao usađen refleks učtivosti koji besmisleno podseća na nekadašnje ideale i obrasce ponašanja već poštovanje kao odraz zdravog razuma i kulture. Da dam jedan banalan primer: Uđeš u GSP, sedneš, do tebe dva starca drve o tome kako je omladina iskvarena, drogira se i generalno kurcu ne vredi, onda te jedan od njih pogleda "ustaj konju, ja sam četresšeste bio na radnoj akciji" pogledom. E sada, takvoj bagri ne treba ustati da mu život ovisi o tome, nije lepo biti fin prema debilima koji te bez upoznavanja okarakterišu loše, besmisleno je i nimalo logično. Po meni, ne bi bilo kulturno ustati takvom čoveku jer reakcija na nekulturu treba da bude sam još veća nekultura, bahatost a ni fizičko nasilje ne bi bilo na odmet. Što opet dovodi do jednog obrasca kojim bi džentlmen trebalo da se vodi. Ko tebe kamenom ti njega nikako hlebom nego pištoljom ili bombom. Ne oko za oko nego glava za jednu dlaku sa dupeta. I po meni, to je skroz ispravno i pošteno. A treba da funkcioniše i u drugom pravcu, ko tebi džak oraha, ti njemu dva džaka oraha dogodine kada tvoj orah rodi. Džentlmen je bolji prema onima koji su dobri prema njemu i gori prema onima koji su loši prema njemu.
Toliko.
Takozvano kružno pivo. Javlja se u društvu gde nema debele kinte pa se uz velike napore skrpi lova za jednu kriglu/flašku/limenku/dvolitru piva i onda pivo putuje od jednog do drugog člana društva kako kakav džoint i obično nestaje u vrlo kratkom vremenskom intervalu.
Prirodni pejsmejker, iliti: Standardna oprema babe u borbi protiv loše cirkulacije. Njenim oblačenjem dolazi do rapidnog zatvaranja pora kože glave, torza i nogu, pri čemu električni impulsi u moždanoj kori najpre izazivaju paniku, a potom odlaze do nadbubrežne žlezde koja pojačanim lučenjem adrenalina odrzava kakav-takav rad osamdesetogodišnjeg srca. U punoj opremi, baba će neretko uspevati da iz prve napusti fotelju.
Džempir – džemper (vuneni, naravno)
Jeleče – jelek (vuneni)
Šamija – marama (svilena)
Vutarka – suknja (lanena)
Napolju – 35 stepeni
- Babo, oćeš skafander?
- De, de, polak'… će vi'š ti!
Ratnik koji ima muda da Njegoševe riječi učini neistinitim i ozbiljno uzdrma ustaljen izraz u Crnoj Gori - "svaka ti je ka Njegoševa".
Boj ne bije svijetlo oružje...
Dobiti nešto za džabe, za dž.
- Jebem ti ovu kršinu moju, svaki dan mi nešto crkne, sad moram kod majstora da puknem par somića.
- E lagano matori, uradiće ti moj kum za džajića, nema brineš.
- Da, da, pa da mi ispadne motor na Slaviji. Neka hvala.
- Džajiću se u zube ne gleda!
- Ma pali bre!
