narodnjaci

Obično se smatra da je to niža vrsta ljudi koja je ispuzala iz Marinkove bare i sa Ibarske magistrale, te postala mejnstrim famoznih "devedesetih". To je samo delimično istina.
Tačno je da narodnjaci odavno nisu nešto ruralno, najzad verovatno se najviše slušaju po predgrađima (uz traktor ide dobro heavy metal). Tačno je i da su rokeri tipa Miće Vukašinovića proslavljeni u ovom žanru. Takođe, ovaj muzički žanr je neverovatno fleksibilan i prilagodljiv, uostalom preživeli su bez problema kraj "devedesetih". Njihove kolege denseri nisu, mada ponekad se vraćaju hitovi devedesetih. Narodnjaci bolje od ostalih prate tehnološke trendove. Petar Janjatović je na B92 priznao da nema nijedna "žanrovska" (rokerska) domaća stvar koja se bavi mobilnim telefonom, ali zato znamo da postoji takav narodnjak.
Narodnjaci su takođe alijas jedne političke opcije u Srbiji, koju krase slične osobine, ne računajući fleksibilnost. Za razliku od muzičkih narodnjaka, ovi su se vratili na marginu.