Pao pod uticaj droge, kao i mnogi pre njega koji sada sede na nebeskoj klupi, baš kao Pikac.
Tipovi poput njega imaju mizeran život, pun patnje i boli, ne vole društvo, verovatno zato što su nekada, kao klinci pokušavali biti deo tog društva, koje im je momentalno uručilo šut kartu bez trunke razmišljanja ili žaljenja. Od tog momenta počinju da mrze ljude, bili oni prema njima dobri ili loši. Čame u tmini, i nadaju se boljem sutra, koje po svemu sudeći po njih nikada neće doći. Eventualno, kada im se u glavi upali lampica, i skapiraju da im život polako ide u provaliju odlaze u loše društvene krugove i pokušavaju da se sprijatelje sa ljudima koji su u istoj, ako ne i goroj situaciji nego oni. Skoro svi im daju isti savet, taj da moraju probati drogu, jedino im ona može ublažiti enormnu bol koju osećaju svakog dana, što i čine, pošto ne vide svetlost na kraju tunela. No, tu nastaje problem. Više se ne mogu kontrolisati i polako se pretvaraju u ovisnike. Neki od njih pronađu društvo, pa čak i srodnu dušu, a neki dožive istu sudbinu kakvu su i mislili da će doživeti, međutim bitno je samo jedno, svi imaju isti kraj priče. Nestaju sa ovog sveta.
- Sećaš se Danija? Išao je sa nama u osnovnu.
- Naravno čoveče, kako da ga se ne sećam, lik večno bio zatvoren, nije pričao ni sa kim.
- Onda se sećaš i šta je bilo sa njim kasnije?
- Pa da, našao je boga u igli, jebiga, ali je i bogme i klinkicu našao sebi, znam da je rekao da će je ženiti. Što, šta je bilo sa njim?
- Eh, jedno je sigurno, a to je da je neće ženiti.
- Otkud sad to? Ne shvatam na šta ciljaš.
- Brate, jebiga, umro je.
Svi u kraju su navučeni na zlatnu prašinu, zbog nje ortaci pucaju zbog nje ortaci ginu. Kada su anđeli pali tad su se đavoli digli, a mnogi su u kraju našli boga u igli...+
Moj brat je skoro dvadeset godina intenzivno na heroinu, ne pomažu mu ni metadonske terapije ni morfium. Jedan veoma obrazovan, inteligentn i druželjubiv čovek, stigao da živi u tri države, igra basket u prvoj ligi, oženi se i proživi toliko nesvakidašnjih situacija da bi imao materijala za dve obimne knjige.
Ovo je najpogrešnija i najplića predstava heroina i ovisničkog života uopšte. Savetujem ne samo tebi već i ostalima koje je ova definicija nekim pipkom upecala da se ostave rasprava i pisanja o temama o kojima su stekli samo indirektne uvide.
U početku uzimaš heroin jer misliš da ti se dopada, kasnije radiš šta moraš da bi ga nabavio jer više nisi u poziciji da biraš. Masa ljudi se na dop navuče jer ne zna šta da radi sa svojim životom, ubedjeni da nemaju perspektivu vrednu življenja a nedovoljno spremni da sa srednjom školom rade po marketima za 17.000 mesečno. A nije svako u stanju da studira i da se sam izdržava, pogotovo ljudi iz malih sredina.
S druge strane znam više ljudi koji su se skinuli i čisti su godinama, neki se skidaju baš dugo, nažalost bezuspešno. Poznavao sam i ljude koji su overili ili jednostavno digli ruke i obesili se o gredu. Problem je što više ne znaš zbog čega bi se uopšte skinuo, imaš tries i kusur godina, gotovo svi prijatelji su ti narkomani kojih se manje ili više gadiš, ne čeka te sjajna budućnost bezbrižnog porodičnog čoveka - mnogo je lakše do kraja potonuti. A da ih pitaš kako je sve počelo, ni sami ne bi znali da ti odgovore. Jebiga, mnogo je popularnih narkomana živelo u poslednjih šezdesetak godina, Morison, Hendriks, Kobejn, pisci, glumci, sportisti..Naši idoli ;)
Odabrao
ciklon
2013-01-19 00:09:52 +0000
opa, dugačka :)