Ljudi koji, poput Šredingerove mačke, nisu ćaci, a nisu ni nećaci pojedine vlastele u Srbiji. Nećaci, za razliku od ćacija, stvarno hoće da uče, u državi koju ne vode jebeni keramičari i gazde pečenjara. Njih kondukteri i ostali nepismen živalj na vlasti ne čuje, zbog toga su se opremili gedžetima, kao što su šerpe, lonci, najmanje dva jaja, pištaljke i vuvuzele, kako bi i poslednji zaseok u Srbiji čuo da je car u stvari go. Ćaci i njihovi nećaci, s druge strane, davno su znani, još od doba feudalizma, kada su kraljevi, kneževi i dvorske lude (čitaj Vulini) upošljavali isključivo braću, sestriće i nesnađene sinove ujčevih kumova, dok bi palate kupovali uz svesrdnu pomoć od tetki iz države Danske, a njihovi mali kmetovi bi radili na 24 imanja u Bugarskom casrtvu. Danas, od NATO-a 1 do 2012 i NATO-a 2.0 od 2012 - to je i dalje botovska armija sendvičara, podobnih, klimoglavih ljudi iz Beograda i rodno povezanih „stručnjaka” bez dana staža, a sa punim ormarom diploma iz nepoznatih visokoškolskih ustanova, čija su predavanja bila u Sava centru.

Studenti u blokadi.