NATO, jedna izuzetno humanitarna organizacija koja vodi računa o civilima i doprinosi sveopštem miru.
Pilot - Na tri hiljade sam stopa.Ispod mene su kolone vozila, neka vrsta traktora. Šta da radim?
AWACS (inače mesto za kontrolu vojnih operacija) - Vide li se tenkovi? Ponavljam gde su tenkovi?
Pilot - Vidim samo traktore. Možda su ''crveni'' kamuflirali tenkove kao traktore.
AWACS - Čudan konvoj. Prokletsvo takvi su Srbi. Uništite metu.
Pilot - Zar uništiti traktore i civilna vozila? Ponovo želim instrukcije
AWACS - To je vojni cilj, potpuno vojni cilj. Uništite metu.
Pilot - Razumem
*izvor neki britanski časopis, 'bem li ga kako se zove.
Четврти рајх модерног доба, организација која жели да завлада светом, и то чини на нешто лепши начин од Хитлера.
Od kad je sveta i veka razne sile su težile dominaciji, mada je tu bilo bitnih razlika. Tek su Evropljani smislili da moraju zauzeti baš celu planetu, Amerikanci nastaviše njihovo delo.
Razne sile ulaze u saveze, ali savez ima veze samo protiv nekih drugih sila. Šta kad tih drugih nema? Ništa, razlaz - kud koji mili moji. Čerčil i Staljin nisu bili saveznici posle 1945.
Međutim, NATO-vci su se dosetili da izmisle novog protivnika. I nađoše Srbiju. A kako je Srbija bila neuporedivo slabija, oni "hrabro" (uopšte, primećujete kako Amerikanci i njihovi satrapi vole tu reč) počeše da nas zalivaju nuklearnim otpadom i kasetnim bombama. Sad su tako hrabri u Avganistanu, al' nešto im ne ide.
NATO U BLATO
Zaštitni vojni savez koji primanjem u svoje članstvo štiti od sebe države koje se učlane u njega.
- Luiđi, mi smo došli ovde da ponudimo zaštitu tvojoj piceriji, za skromnu sumu od dve hiljade dolara mesečno.
- Ali, Alberto, meni niko ne preti, ovo je miran kraj, a i policija radi svoj posao, ne treba mi zaštita.
- Zaista, Luiđi?
- Zaista, Alberto.
- Dobro, Luiđi, ali znaš, svašta u životu može da se desi, da ne bude da nisam rekao... Usput, pozdravio te don Domeniko.
Sutradan u lokalnom tabloidu vest:
ZASTRAŠUJUĆE: IZGORELA LUIĐIJEVA PICERIJA!!!
Istočnjački specijalitet nastao fermentacijom soje. Zbog specifične arome ponajviše ga ljube oni u poznijim godinama kada čovek nema više čega da se stidi, ista ona sorta koja se kod nas dopinguje belim lukom protivu gripa, promaje i vampira.
Nato je lako opisati, u pitanju su zrna soje pri kraju etape poluraspada koja još uvek umeju da zadaju težak zadatak prirodnim zubima pa se najslađe glođu socijalnim. Pomenuta zrna nalaze se u specifičnoj opni čiju sluzavu aromatiku ni eksperti ne umeju baš najbolje da objasne ali se listom slažu u tome kako je vađenje zrna soje iz nje đavolski zajebano.
Sve u svemu, ovaj tradicionalni prilog jelima je lepljiv, ljigav i karakteristično neprijatnog mirisa za koji na našim prostorima nema pandana. Oni koji ga ne jedu tvrde da je i prilično odvratnog ukusa dok oni koji ga jedu odvraćaju da je izrazito prijatan ako ti pođe za rukom da se navikneš na njega.
- Jamato, brate, da nije ova vaša mućkalica slučajno dobila ime po NATO paktu?
- Ie. Zashuto to Suruboriub-san pita?
- Bemliga, i otamo možeš da iščeprkaš gomilu smradova povezanih krajnje ljigavim zajedničkim interesima.
- Hai. A shuta zunachi "bemuriga"?
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.