NATO, jedna izuzetno humanitarna organizacija koja vodi računa o civilima i doprinosi sveopštem miru.
Pilot - Na tri hiljade sam stopa.Ispod mene su kolone vozila, neka vrsta traktora. Šta da radim?
AWACS (inače mesto za kontrolu vojnih operacija) - Vide li se tenkovi? Ponavljam gde su tenkovi?
Pilot - Vidim samo traktore. Možda su ''crveni'' kamuflirali tenkove kao traktore.
AWACS - Čudan konvoj. Prokletsvo takvi su Srbi. Uništite metu.
Pilot - Zar uništiti traktore i civilna vozila? Ponovo želim instrukcije
AWACS - To je vojni cilj, potpuno vojni cilj. Uništite metu.
Pilot - Razumem
*izvor neki britanski časopis, 'bem li ga kako se zove.
Четврти рајх модерног доба, организација која жели да завлада светом, и то чини на нешто лепши начин од Хитлера.
Od kad je sveta i veka razne sile su težile dominaciji, mada je tu bilo bitnih razlika. Tek su Evropljani smislili da moraju zauzeti baš celu planetu, Amerikanci nastaviše njihovo delo.
Razne sile ulaze u saveze, ali savez ima veze samo protiv nekih drugih sila. Šta kad tih drugih nema? Ništa, razlaz - kud koji mili moji. Čerčil i Staljin nisu bili saveznici posle 1945.
Međutim, NATO-vci su se dosetili da izmisle novog protivnika. I nađoše Srbiju. A kako je Srbija bila neuporedivo slabija, oni "hrabro" (uopšte, primećujete kako Amerikanci i njihovi satrapi vole tu reč) počeše da nas zalivaju nuklearnim otpadom i kasetnim bombama. Sad su tako hrabri u Avganistanu, al' nešto im ne ide.
NATO U BLATO
Zaštitni vojni savez koji primanjem u svoje članstvo štiti od sebe države koje se učlane u njega.
- Luiđi, mi smo došli ovde da ponudimo zaštitu tvojoj piceriji, za skromnu sumu od dve hiljade dolara mesečno.
- Ali, Alberto, meni niko ne preti, ovo je miran kraj, a i policija radi svoj posao, ne treba mi zaštita.
- Zaista, Luiđi?
- Zaista, Alberto.
- Dobro, Luiđi, ali znaš, svašta u životu može da se desi, da ne bude da nisam rekao... Usput, pozdravio te don Domeniko.
Sutradan u lokalnom tabloidu vest:
ZASTRAŠUJUĆE: IZGORELA LUIĐIJEVA PICERIJA!!!
Istočnjački specijalitet nastao fermentacijom soje. Zbog specifične arome ponajviše ga ljube oni u poznijim godinama kada čovek nema više čega da se stidi, ista ona sorta koja se kod nas dopinguje belim lukom protivu gripa, promaje i vampira.
Nato je lako opisati, u pitanju su zrna soje pri kraju etape poluraspada koja još uvek umeju da zadaju težak zadatak prirodnim zubima pa se najslađe glođu socijalnim. Pomenuta zrna nalaze se u specifičnoj opni čiju sluzavu aromatiku ni eksperti ne umeju baš najbolje da objasne ali se listom slažu u tome kako je vađenje zrna soje iz nje đavolski zajebano.
Sve u svemu, ovaj tradicionalni prilog jelima je lepljiv, ljigav i karakteristično neprijatnog mirisa za koji na našim prostorima nema pandana. Oni koji ga ne jedu tvrde da je i prilično odvratnog ukusa dok oni koji ga jedu odvraćaju da je izrazito prijatan ako ti pođe za rukom da se navikneš na njega.
- Jamato, brate, da nije ova vaša mućkalica slučajno dobila ime po NATO paktu?
- Ie. Zashuto to Suruboriub-san pita?
- Bemliga, i otamo možeš da iščeprkaš gomilu smradova povezanih krajnje ljigavim zajedničkim interesima.
- Hai. A shuta zunachi "bemuriga"?
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.