Jedina nasledna bolest u familiji koja se ne prenosi zahvaljujući genima i u jednom pravcu - s kolena na koleno, već je povratnog karaktera. Deca ga dobijaju od svojih roditelja, a roditelji od svoje dece.
Kada nakon naporne radne nedelje gde su te svaki dan karali u dupe, izlivali iskompleksiranu negativnu energiju, zvali svaku noć na poslovni mobilni oko ponoći da te pitaju neke nebuloze, smarali da ti efektivnost baš nije na nivou, usput si na parkingu izgrebao auto, prosuo kafu na sveže okrečen zid, puko ti kondom tokom seksa tako da ti je kasnije preseo ceo doživljaj i kao rezultat SVEGA toga popizdiš i počneš da se dereš iz petnih žila, jebeš mater svima unaokolo, baciš svoje omiljene papuče i daljinski od TV-a kroz prozor, otvoriš flašu piva i ispolivaš se njim po glavi...da - to je znak da si doživeo nervni slom.
Ono što momentalno dobijem kad u sred epizode Saut Parka puste reklamu za kola. A ako probam da je preskočim, samo bude još gore - pusti se ispočetka.
Ko je gledao online, znaće o čemu pričam.
Ponekad, kap koja je prelila čašu; a ponekad, u čašu pokuša da stane čitava kofa vode..Nervni slom. Pad sistema osećanja, vrednosti, stavova, nagona i potreba; gubljenje boja okolnog sveta, gubljenje sluha za lepe stvari..Gubljenje volje za životom, odbacivanje mogućnosti da može biti drugačije i bolje.
Mislio sam da sam čvršći i jači, da me ništa ne može slomiti i izmeniti. Znao sam tako malo o životu, uljuljkan u prijatno i lepo, u bezbrižnu toplinu malih radosti, u sigurnost uzetu zdravo za gotovo..I sad sam tu, a ne znam gde je to, postojim i to me sve više plaši. Saleću me ledeni strahovi za koje nisam znao da postoje. Pomislim, živeću još pedeset godina, i deluje mi strašno, i čini mi se mnogo. Previše me problema čeka..
Nervni slom nastaje kao posledica akumulacije stresa, nezadovoljstva i osećaja nemoći, ili u drugom slučaju naglo - izazove ga smrt neke bliske osobe, neki veliki životni gubitak, ili neka druga lična tragedija.
Stranje uma, kada kreneš kući od nekle, i rešiš da se baciš pod kola, ali ipak odlučiš da sebi daš šansu - neka budu zelena. Ako naidju baciću se, ako ne naidju - idem da pogledam neki film.
Neki se izbore sa nervnim slomom, neki, na žalost, podlegnu. Ostavlja posledice po zdravlje - zaboravnost, gubljenje nekih sposobnosti (koncentracija, sposobnost pamćenja lica i imena..), ali ko se sa njim izbori, postane jači čovek, sigurniji u sebe, i na život počne da gleda sa vedrije strane. Takvog čoveka posle nije lako pokolebati.Ljudima koje pogodi ovakva nesreća treba pomoći, i tu nastaju veliki problemi : naime, danas su svi u nekim govnima i problemima, tako da je teško okružiti se pozitivnim ljudima koji će te ohrabriti i uputiti lepu i iskrenu reč, koji se smeju od srca. Drugo, poseta psihologu je sramota, ljudi dobiju etiketu da su bolesni i ludi, i drugi počnu da ih gledaju drugim očima i izbegavaju kontakte sa njima, a i psiho - terapija nije jeftina.
Zato sve češće imamo slučaj da neko sa oružjem počne nasumično da puca u školi ili na ulici, oduzme nekoliko života i mnoge druge zavije u crno. Tada se svi zapitamo kakve je probleme psiho imao i šta je tome doprinelo, ali tada je već kasno..
Ono sto dozivis dok docekas nastavak filma na Pinku posle dugometraznih reklama...
5 radnih dana zbog spanskih serija preskaces ovaj kanal i stiskas dupli klik dugmeta UP na daljinskom svaki put kada dodjes na kanal koji ti je ispred Pinka (npr. ako je pink kanal br. 7, ti automatski skaces sa 6ice na 8icu) i taman kad dodje vikend uvece i pozelis da se opustis uz neki film ako vec nisi otisao u provod, dozivljaj ti useru reklame!
Iskusnije filmadzije su se prilagodile ovoj pojavi pa onda su u stanju da odremaju tacno 20ak minuta, koliko traju reklame i probude se a zatim mirno nastave da gledaju film.
Upravo ide moja omiljena pesma na radiju ali meni se ne slusa jer sam zahvaljujuci Pinku jako jako nervozan.U potpisu: UJMRTPP (Udruzenje jebaca mame reditelju televizijskog programa pinka)
Situacija kada vaš nervi rade mnogo bolje nego što vi to želite.
Najčešće se doživljava kada si u prepunom basu, stojiš na jednoj nozi (u najboljem slučaju), a neko van autobusa viče "Hajde ljudi još malo, sigurno možete da se pomerite, vidite onaj tamo što se raširio može još desetoro može da stane".
A što zbog ovakvih autobus stoji 10 minuta više na stanici nego što bi trebalo nije za komentarisanje.
