Nije pesma samo refren
Kreće muzika, svi i dalje nepomično zveraju okolo naokolo. Nezainteresovanost. Tempo se povećava i življe daje znake života, ali opet nedovoljno da se privuče pažnja. Kreće refren. Svi skaču. Delirijum. Sada već davno odsviran intro i priprema za refren ostaju zaboravljeni i nadsvirani refrenom koji sada svi već uveliko pevaju i koji će im ostati u glavi i nakon što se pesma završi. Možda poruka nije u samom refrenu, već u ostatku pesme, ali to njih ne zanima dok se zadovoljno vraćaju kućama klimajući glavom i pevušeći isti. A njih par koji su razumeli pesmu, tiho odlaze shvatajući da ne mogu ni sa kim da podele svoje shvatanje pesme i utisak i povlače se u sebe i jenjavaju u nemaštini, dok drugi kreću u besomučnu potragu za sebi sličnima. Ali na kraju dana, koga boli kurac? Iako će kad tad svi shvatiti pesmu kad bude kasno.
E, jeb'o ga ti...
Дирти Дварф · 9. mar 2013.
