Mentalitet klasičnog Srbina. Brat od "Da se ja pitam". Svi smo mi ujedno i vodoinstalateri, električari, automehaničari, lekari, ekonomisti, pravnici i kompjuterski tehničari. Ta zanimanja su potpuno nepotrebna jer mi sve to znamo bolje. Nema veze što su dotični ljudi završili neku školu, ionako ih tamo ništa ne uče. Bitno je da mi samouvereno uzmemo alat, značajno posmatramo kvar (najčešće na tuđem uređaju) i krenemo da čačkamo bez ikakve ideje šta radimoa. Kad nešto sjebemo, naravno da nije krivo naše neznanje, uvek su se zadesile nekakve okolnosti koje bi zeznule i profesionalca. Kada dotični ode (pošto smo morali da ga zovemo da sredi naše sranje) i dalje kukamo kako nas je on opelješio i kako smo mi to mogli bolje. I, što je najgore, obično nam daju i drugu šansu da dokažemo da smo to zaista mogli bolje. I treću. I četvrtu....
Ortak 1: Jao, nešto me jebe komp ovih dana, znaš li nekoga ko popravlja?
Ortak 2: Pa nisam ginekolog, al mogu da pogledam.
.....10 min kasnije.....
Ortak 2: Ma evo ga problem, imaš previše gluposti u ovome C:\windows\system 32, sad ću ja to da ti sredim...
.....35 min kasnije nakon što komp neće ni da se upali......
Ortak 2: Ma ovo je neki mnogo zajeban virus, neda mi da mu priđem, moramo da zovemo tehničara...
.....3 sata i 20 evra kasnije.....
Ortak 2: E bitanga jedna kako te odrao, što nisi mene pustio, ja bi ti to sredio za džabe...
Ortak 1: Govedo jedno, radio je bolje dok tebe nisam zvao, ti si ga na kraju i sjebao.
......mesec dana kasnije......
Ortak 1: E, nešto me zeza komp....
Ortak 2: Nisam ginekolog al.....
Феноменално!+++