Radio sam taj posao jedno vreme, da bih zaradio za džeparac tokom studiranja (državnog faksa, nakon gimnazije). Dosta si predrasuda i neistina izneo (koje nisam shvatio lično), ali osećam potrebu da te demantujem.
I da se desi neka pljačka, pripadnik obezbeđenja ne reaguje iz više razloga, a nijedan od tih razloga nije činjenica da je novac osiguran:
- Srbija i dalje nema zakon o FTO (koji bi, između ostalog, regulisao i kako se postupa u slučaju ugrožavanja imovine klijenta). Taj zakon ne donose ubogi pripadnici obezbeđenja, nego Narodna Skupština (u konsultaciji sa stručnjacima.... istim onim stručnjacima koji drže agencije za obezbeđenje i kojima trenutna situacija odgovara jer mogu da prime svaku budalu sa ulice da im rinta za tepsiju ribe).
- U takvim situacijama ne vredi `glumiti heroja` (samo poslednjih godina su se desila 2 primera za koje ja znam.... jedan je onaj pljačkaš koji je upucao klijenta banke i pandura, a kasnije i sam crko u bolnici od rana zadobijenih u obračunu sa policijom, a drugi je onaj fajter što je dobio metak u facu). Sve nepromišljene radnje samo ugrožavaju civile, zaposlene u banci, pa i samog radnika, a u jednoj Americi oko 90% žrtava pri pljačkama banaka čine upravo pljačkaši. Čak i u Srbiji ih uglavnom uhvate vrlo brzo, i pošalju na dugogodišnje robije.
Dakle, apsolvirali smo da im ni taj pištolj ne treba. Svrha službe FTO je da usmerava klijente, nadgleda red, propušta preko reda majke sa decom, trudnice, bolesne itd. , da se pojavi kao svedok u slučaju neke vanredne situacije, da pozove vatrogasce/policiju/hitnu pomoć, da pruža prvu pomoć, da ugasi početni požar, da rukovodi evakuacijom, i sl. Smatram da nije OK da osobe koje nisu zaradile ni dinara u životu gledaju sa visine pripadnike obezbeđenja po bankama (ne tvrdim da je autor takav, ali mnogo komentatora sigurno jeste).
Ne znam kakva je to vrlina blejati kod kuće i pljuvati ljude koji se bore za svoj dinar (a na svaki njegov zarađen dinar, bar još 1 ide poslodavcu privatniku, jer mu država to dozvoljava). Svima vama koji te ljude gledate sa visine želim da provedete samo jedan dan u tom odelcetu i cipelama. Od nadrkanih stranaka, preko baba koje glasno jebu mater Dinkiću (koji naravno nije prisutan), drugih nadrkanih baba koje džangrizaju što im je penzija 25000 (a tom radniku obezbeđenja koji mora da ih smiruje je PLATA još manja), seljačina koje glasno pričaju na mobilni i time dekoncentrišu radnice na šalteru koje rade sa brojkama, debila koji pozajme tuđu decu da bi išli preko reda, ta ista derišta koja roditelji nisu vaspitali jurcaju po banci, preteći da sruše neku skupu opremu ili inventar (ne pada mi na pamet da vijam decu, jesam `glupi portir` ali nisam vaspitač). Ovde sam naveo samo neke stvari sa kojima ljudi koji to rade moraju da se bore, a dosta sam i pozaboravljao. Dok sam radio taj posao, pomisao na pljačku mi je bila najmanji problem. Većina ljudi koji mrze radnike obezbeđenja ili se sprdaju sa njima rade to zato što im je taj radnik otelotvorenje omražene institucije (npr. banke) i prvi se nalazi na udaru ("ako ne mogu da jebem mater međunarodnom monetarnom fondu, Rokfelerima, Rotšildima, Dinkiću, Labusu, i ostalim lihvarima i parazitima, onda ću da se izdrkam na nesrećniku koji stoji tu ne zato što voli, nego verovatno zato što ne može da nađe bolji posao"). Postoji i druga grupa ljudi koja izjednačuje radnike obezbeđenja iz banaka sa onima koji stoje na vratima klubova.
Sve ovo sam napisao u jednom dahu i govori o mojim iskustvima koja sam doživeo davno, sa nepunih 20 godina. Shvatam da većina onih koji treba da se nađu prozvanim u definiciji ima po 40-50 godina, ali nema opravdanja za ovakvo prozivanje (ne znam kakav je njima bio životni put niti njihov nivo obrazovanja, nisam se družio nikad sa tadašnjim kolegama, pogotovo ne iz starije generacije). Kafe nisam nosio, cigarete ne konzumiram, a i da jesam pušač, ne bih to radio na taj način ispred objekta, jer je nepristojno. Znam da je ovaj komentar tl;dr, ali morao sam da stanem u odbranu nečega što sam radio, a i da se izjadam.
Na samu definiciju nisam dao ni + ni -. Da sam dao +, značilo bi da se slažem sa izrečenim. Da sam dao -, značilo bi da mi je definicija udarila na ego, i da mi je autor stao na kompleks. Ni jedno ni drugo nije istina. Ajde ljudi svi malo više dobre volje, i da ne sudimo tek tako o ljudima samo da bi se osetili superiornije.
