Ima trenutaka kada gledamo stare fotografije na kojima smo bili klinci. Mali, vedri, nasmešeni, punačkih obraza.... I pitamo se šta se desilo sa tim detetom. Krenemo da motamo film, i setimo se svega kroz šta smo prošli i šta smo doživeli... i uhvati nas tuga jer shvatamo koja je cena odrastanja, i gorčina koja ostaje za iskustvom. Nemamo više nevinosti, i sjaja u očima koje smo imali kao deca, i sve vedre zablude su mučno pale u vodu... Mali savet: Manite se starih albuma.
Vila Zuba više ne postoji... Ona i Deda Mraz su se j█████████ na putu, na Košutnjaku, i pregazili su ih Nindža Kornjače i Uskršnji Zeka, koji su bili mrtvi pijani, Mercedesom. Još su se pride skucali u obližnju banderu... Preživeli bi svi da nije iscureo benzin, a oni bili zaglavljeni, i krvarili, a tuda je prolazio Branko Kockica i bacio džoint, a on upao u benzin.... Sve je to sa strane posmatrala Moja Dečja Nevinost i izvršila samoubistvo.... ----------------------------------------------------------------- Blokiran mi je jutub, ako bi neko bio toliko ljubazan da stavi pesmu Where have all the flowers gone... Unapred hvala.
se deli u 3 dela. 1. od trenutka kada dete pocne tecno da govori pa do-1,2 razred osnovne. karakteristicna je recenica: MOJ TATA JE NAJACI 2.od stupanja u tinejdzerske godine(13)-do neke 21,22 recenica koja je karakteristicna za ovaj period je:MA BOLI ME KUR__ STA CE CALE DA MI KAZE 3.i finale kada znate da ste odrasli je kad prvi put izgovorita: LEPO JE MENI OTAC GOVORIO...
Kad pocnes da shvatas realno svoje mogucnosti i trenutno stanje i odustanes od (momentalno) nemogucih ciljeva.
Umesto sto dve nedelje govoris sebi "od sutra pocinjem da ucim" nakon pola godine zajebavanja, za pocetak kazes "aj navicu sat na 11 sutra, a ti cimo da me polivas vodom ako necu da ustanem". Ako ni to ne uspe...a jbg, odes u radnju dole i kupis kutiju Pall Mall-a i iskuliras dok igras Counter. Napisaces seminarski sledece nedelje..
Slatkisi su se pretvorili u cigare,voda je postala vodka.Sjecate se kada je zastita znacila nositi kacigu?Kada je tatino rame bilo najvise mjesto na svijetu, a mama je bila heroj? Rat je bio samo igra.Jedina droga koju smo poznavali bila je tableta za glavobolju.Najgora bol je bila ...ogrebano.koljeno nakon pada.Zbogom. je.. znacilo samo do sutra.. A mi smo samo jedva cekali da odrastemo, a to sve sada nestaje!
Kada još nisam znao za sebe smatrao sam se optimistom. Kada sam poceo da shvatam prešao sam u pesimiste. Prelazak u ljude me je načinio cinikom, a samostalan život mi je dao krila da postanem radikalni cinik.
Sa 10 godina: Drugar: Danas je lep dan. Ja: Baš se radujem da ćemo igrati fudbal. Sa 14 godina: Drugar: Danas je lep dan. Ja: Hm, verovatno će poceti da pada kiša kada se skupimo za fudbal. Sa 18 godina: Drugar: Danas je lep dan. Ja: Što si ti tako glupo srecan!? Je l' ti ćale opet u krevet došao sinoć? Sa 22 godine: Drugar: Danas je lep dan. Ja: Mislim da ova budala već 12 godina mene uspešno nervira!
Period života u kome nam nije bitno koliko je sati, nije bitno koji je dan, dal je sunce, kiša, sneg vetar.Tada se molimo bogu za dva iz matematike i fizike, molimo se da naš tim pobedi najvešeg rivala, molimo se da nas niko neće smarati zbog kašnjenja, prljave sobe, nenameštenog kreveta, neopravdanih... Bitno nam je samo kako ćemo provesti dan, uživati, sprdati se, muvati razne nakaze koje nam se učine lepim i uživati u bezbrižnom životu!!
Kad šum u mračnoj sobi od strašnog čudovišta iz senke postane neidentifikovana smetnja koju biste najradije gađali jastukom jer vas ometa dok pokušavate da zaspete.
Vremenski period koji bi se ovako mogao opisati: - svadja zato sto je jos neko izabrao da bude crveni mocni rendzer; - sramota da priznas da i dalje gledas mocne rendzere; - nostalgican osmeh kada se sa vrsnjacima prisecas mocnih rendzera, i ko je koje boje bio; - period kada sedis sa svojim naslednicima i pocinjes recenicu "eeee, kada sam ja bio vasih godina, mi nismo samo sedeli pred racunarima, mi smo gledali.... bla, bla, i mocne rendzere".
Ja sam za sada na trecoj crtici, a bio sam zeleni, a vi?
Momenat kad shvatiš da pri spavanju noću možeš izbaciti nogu van kreveta na teritoriju čudovišta koje živi ispod njega, ne jer ono ne postoji, nego jer sada valjda možeš da ga dobiješ 1 na 1, mater li mu čupavu.
Krucijalni trenutak u životu mladog čoveka kada shvati da više nije dete, i da mora da preuzme odgovornost za svoj život i svoje postupke.
Sidnej, Australija:
- Anđela, draga, pa zar tvoj sin još uvek živi sa vama, vidi ga koliki je? - Ah, Dženi, ne pristaj mi na muku. Već je dvanaesti razred, puni 18 u julu ,a ne mogu direktno da mu kažem. Svi njegovi vršnjaci već rade i žive odvojeno. Još par meseci i gotovo. Živela sloboda! Jej! U to ime, naspi nam još po jednu rum-kolu, draga. - Za sebe mogu reći da sam bila srećna. Mali je otišao na zanat sa 16, a iselio se sa 17. ------------------------------------------------------------------------------------------------ Beograd, Srbija:
- ...i kažem ti Lepa, onaj uštogljeni sa drugog jebava Mirjanu sa šestog čim joj onaj bilmez ode na teren, a.. - Izvinućeš me, Verice, samo malom da odenesem doručak u krevet, dok ti prevrneš šolje. Napreglo mi se dete ovih dana jureći uslov za drugu na Megatrendu. - Ali njemu je 26? - Pa jeste, ali to je duša majkina. A, evo i naše mezimice. Sonja, ćerko, nešto si poranila iz grada jutros? Oćeš i tebi teta-Verka da pogleda u šolju ili ćeš pravo u krevet? - Može kevo, imam sutra osmi prijemni na FDU, baš da vidim šta šolja kaže. Ispeglaćeš mi onaj korset sa dubljim dekolteom. - Oću, oću, ljubi je majka. Položićeš sutra sigurno! Ma i ako ne položiš, nek ste vi meni živi i zdravi.
- Kada imaš pet godina - Upiskio si se,sram te bilo sad ću ti jebem mater.. - Kada imaš deset godina - Kako si polomio taj prozor,čekaj samo sad ću da ti jebem mater. - Kada imaš petnest godina - 5 kečeva iz matematike,najebaću ti se majke sad. - Kada imaš osamnest godina - Ćale imaš koji dinar za grad? - Marš bre napolje jebem ti mater.
Period u kome počinješ da shvataš da je Tom požrtvovani kućni mačak koji se bori da istrebi štetočine u kući, dok je Džeri najobičniji šupak koji samo zajebava, i krade hranu. Uz to je prenosilac zaraze, kao i ostali pacovi.
Proces u kome se ljudsko biće pretvara u životinju.
Naučnici kada posmatraju životinjski svijet, kada uoče da se neka životinjska vrsta igra, da pokazuje kreativnost, da ima neke rudimentarne rituale, to uzima kao dokaz visoke inteligencije ili visokog evolutivnog stepena razvoja date životinje.
Kad smo djeca po čitav dan se igramo, po čitav dan smišljamo kreativne marifetluke i začuđeno posmatramo svijet. Bavimo se svim i svačim od igranja klikera, do visoke filozofije.
Kad odrastemo, sve nam se aktivnosti uglavnom svode na puku borbu za opstanak. Zaradi pare, da kupiš stan, da možeš da jedeš, privedi nešto da imaš šta da jebeš, sve se svodi na te puke biološke datosti. Preživi, jedi, jebi... I sve ozbiljne odrasle teme, u krajnjoj instanci se mogu svesti na to.
Tako odrastanjem izgubimo baš ono ljudsko u nama, ono po čemu se ljudi razlikuju od životinja, i vraćamo se na životinjski nivo funkcionisanja.
