Ono što većini Srba zaposlenih u privatnom sektoru traje deset, a ponekad i dvanaest sati.

Mutan kompromis između poslodavaca i radnika u korist prvih. Hoćeš da preživiš, nema problema, donosi im zaradu i platiće te taman da preživiš.
Da bi se maksimalno iskoristio radnik, u samom zakonu je određen minimalac po satu, tako da bilo ko ima pravo da iskoristi nekoga kome gori pod nogama za novac, jer Bože moj, zbog papira smo postali robovi a taj papir ne robuje nikome.
I tako dok neko radi po satu neko u vrhu igra šaha, samo što su figure žive i svaka ima svoju priču, koja u ovoj priči nije bitna, kao da je nema. I više nema povlastica da se stambeno osigura radna snaga koja ti je temelj preduzeća, ne, sada radnika jebe ko i kako stigne, jer su svi pametni videli šta se napatilo i napustili igru a ostale su samo jajare, koje gledaju samo da iskoriste a pritom ne znaju šta imaju. Sve izgleda da se osmočasovno radno vreme u 21. veku praktikuje iz alavosti poslodavaca bez empatije, bez znanja o tome kako to utiče na zdravlje i životni vek i sveukupno na kvalitet života u današnjim uslovima koji vrše konstantan pritisak na čoveka da troši ne bi li iz njega sistem iscedio koliko god može, jer smo u sistemu samo brojevi i potrošači.

Osmočasovno radno vreme je uzrok svega zlog, lošeg, nemoralnog, svih patnji, ludila i bolesti čoveka. Ratovi u svetu se događaju zbog radnog vremena od osam sati, ubistva, krađe, otmice, trgovine organima, loši prevodi na titlovi.com ,devojku nemaš i ako je imaš a vara te to je jer osam časova radiš, Sunčevo štetno zračenje je direktna posledica zbog toliko sati provedenih na poslu, loša žetva kornišona ove godine je još jedna nedaća istog uzročnika. Nastanak zadruge i svih emisija o pevanju sto se emituju vikendom i slične pojave u kosmosu, mogu se povezati kao kazna božia jer je čovek sebi dao za pravo da odredi osmosatno radno vreme.