Jedini način povrede, po tvojoj majci, kada se kući iz škole vratiš sa masnicom/ogrebotinom/ožiljkom.
Svirali mi i žica me opali po obrazu. Dolazim kući.
-Gdje si to pao? Jel' te neko udario? Govori!
-Žica me udarila
-Ma kakva žica?
i tako dalje, i tako dalje.
Šta god da kažeš, nikad, NIKAD ti neće vjerovati.
Nikad mi neće biti jasno zašto misle da sam dosadna? Šta kao da samo ja napravim nered!? A sneg? A Sunce? Napolju vide sunčevu svetlost i odmah im se podigne moral. Pustinje niko se tada ne seti.
Prvi sneg... Možeš misliti. A upala pluća? A poledica?
I onda ja ne valjam.
A zaista volim da padnem s vremena, na vreme. Najviše volim prvi utisak koji ostavim. Padala sam u oko, u uvo, u usta, na čelo, za vrat. Jednom sam čak prvu kaplju poslala jednom paoru između dlakavih obraza. Mislim onih donjih. Jako loše i neprijatno iskustvo. Pu,pu ne ponovilo se.
Volim kada padnem posle deset dana terora onog namćora usijane glave, Sunca. Čak i tada sam interesantna samo na minut. A onda opet bi da dođe onaj glavonja.
Sviđa mi se osećaj kada padam za vreme neke romantične šetnje dvoje zaljubljenih. Oni se onda podvuku pod kišobran i stisnu se hteli oni to ili ne. Nekada, kada sam baš vickasta, volim da im ispolivam odeću, pa da moraju da se skinu. He, he.
Međutim, sećam se i jednog tužnog pada. Padajući sam primetila jednog momka koji je sedeo na klupi sa jednim crnim oblakom u glavi, i sekirom u srcu. Sedeo je tako ostavljen od devojke, dok sam padala po njemu. Primetila sam kako se trese od hladnoće koju sam izazivala, i primetila sam kako zajedno sa mnom, na beton padaju i suze tog momka. Ja sam svim srcem pokušala da prestanem da padam, ali sam se i ja rastužila i onda još više počela da šibam po njegovim leđima.
Celu noć smo tako preplakali on i ja.
Sutradan se čak i prehladio i ja sam morala naći način da ga malo oraspoložim. Nagovorila sam glavonju, i napravili smo, zajedničkim snagama moram priznati, jednu prelepu dugu. I izmamili njegov osmeh. I oterali crne oblake, bar na tren. On mi je time pokazao da ja ustvari nisam uopšte dosadna.
Samo osećajna.
Dno dna. Enormni neuspeh, propraćen istom dozom gluposti. Jebao si mu kevu. Ekvivalent fejlu.
Ne postoji adekvatno poređenje na ovu vrstu idiotizma, jer su padovi diferencijalni kod svake osobe.
Ultimativna bruka. Nakon toga ti preostaje samo da se odseliš na pusto ostrvo i živiš sa majmunima, jer ipak, potrebna ti je određena doza više inteligencije u ostatku života.
- Da li si ti svesna koliko je sposobnosti i talenta postrebno da bi se spotakla na ravnoj površini? Ovo je bio takav pad.
___
- Jesi video Sanju skoro?
- Jesam. Iskvarcala se kao kvočka pred klanje, natrapala dve kile šminke na sebe, Somalijski crnci je gledaju u fazonu: "Koja je ovo čamuga?". Još je i počela da se sponzoriše kod onog Gimlija što šiba jareta gradom po ceo dan.
- Ne mogu da verujem da je mogla da padne na toliko nivoa.___
- Ša' ti men', ja ne znam da pišem, idi uči se školi stoko neobrezana!
- Sine, ovo je toliki pad, da ti ni trostruko obnavljanje edukacionog sistema ne može pomoći
