marmelada koja ne ispunjava standarde evropske unije
drugarica:"vidi ova marmelada ima neke froncle"
ja: "ivo to nije marmelada to je pekmez..."
drugarica: "to kod nas u francuskoj nema, ipak cu ja namazem euro krem na palacinke"
ja: "mazi sta 'oces..."
je veoma rasprostranjen oblik ponasanja, najvise svojstven maloj deci, mada ima i devojaka koje ga itekako upraznjavaju.
Karakterna osobina. Eufemizam za pizda.
Nadprosečno razmažena osoba koja svojim ponašanjem toliko ide na ganglije da bi ste je sa zadovoljstvom razmazali po patosu.
Pekmez je tradicionalna vocna poslastica u skoro svakom domu u Srbiji. Uvek je prisutan u friziderima jer se slabo koristi.
Sin: Mama, sta ima da se jede?
Mama: Joj, sine nisam nista spremala, uzmi pekmeza iz frizidera i namazi na 'leba.
Malo razmaženo derište.
Situacija: cekaš pored kase već pola sata jer je ispred tebe neka mama sa svojim pekmezom.
-Mama, mogu li da uzmem jednu cokoladicu? Mojim tee!
-Uzmi, dušo.
-A mama, mogu li jedno Kinder jaaaje? (Jurca i skače okolo, gazi te već peti put, mama kulira, a i ti se praviš Toša iako u sebi odavno pizdiš.)
-Uzmi, zlato mamino i nemoj da gaziš dečka (neretko i 'čiku' iako je sasvim vidljivo da još nemaš ni 20).
-A mama, mogu li Smoki?
-Ne, imaš kući, zlato.
(Počinje da plače i krišti dok ga mamica svim silama izvlači iz marketa. Gest obično popraćen kolutanjem očima, ali gotovo uvek je u blizini neka dobra teta kojoj je sve to slatko.)
Jedna od obaveznih namirnica u svakom domaćinstvu. Koristi se da se zadovolje deca i da se uštedi neki dinar.
- Kevo, ima nešto slatko u ovoj kući? Na primer, neka čokolada?
- Nema, ali imaš pekmez u kuhinji.
- Nisam ni sumnjao.
Osoba koja mnogo plače, tj. pekmezi se. Pekmezara, uglavnom klinci, mamine maze, mada mogu biti i stariji.
Sin: a mamaaaa, ne mogu ja da cepam drva, bole me leđaaaaa...
Mama: Bolje klupko konca da sam rodila nego tebe tako nesposobnog, u šta si ti utukao 30 godina?!
Ono za šta mi deda ne vjeruje da se pravi od šljiva, a da nije rakija.
-E, nećete mi ove godine ono sranje praviti, ima sve šljiva što naberemo da ide u rakiju, dajebemamu!
Tehnika koju djevojka iz razreda, ljepote koja je dostojna Afrodite, koristi na razrednom štreberu kako bi izvukla što više podataka tipa zašto deda Branka Ćopića u pripovjetci "Bašta sljezove boje" ne može da razlikuje boje ili kada je bio Berlinski kongres ili Prvi svjetski rat. Tehnika uključuje iznenadno grljenje, naslanjanje glave na rame neiskusnoga knjiškoga moljca, popravljanje njegove kragne i blago štipkanje sa ciljem da jadniku postane tijesno u svojim pantalonama i da se tako "raspekmezi" pa da kaže sve što joj treba. Jedina odbrana od ovoga oružja, koje bi trebalo da bude zabranjeno Ženevskom konvencijom, je gašenje svakog seksualnog nagona igranjem Rise of Legends do kasno u noć, pa kada mozak postane opijen od ogromne količine epic faktora neće mu pasti na pamet da šalje krv u predio gdje se zaista nalazi muški mozak.
Iznenadni zagrljaj sa leđa
Afrodita: "Hej, da te pitam nešto!"
Štreber: "Šta?"
Afrodita: "Šta trebam da znam iz istorije, ono najosnovnije?"
Štreber: "Pa, sve ti je podjednako važno..."
Afrodita ( popravljajući mu kragnu ): "Ma daj, mora nešto biti najvažnije."
Štreber: "Pa, sve je podjednako važno, ali nekako da ne znaš, na primjer, kada je bilo bombardovanje Jugoslavije, to je neoprostivo."
Afrodita: "Kakvo bombardovanje? Jesmo li mi to učili? Neće valjda to pitati? Daj, reci mi" ( blago ga štipka po stomaku )Štreber, komiran zadnjim riječima razredne Afrodite, ide do najbližega prozora, otvara ga i iskače kroz njega.
