Malo razmaženo derište.
Situacija: cekaš pored kase već pola sata jer je ispred tebe neka mama sa svojim pekmezom.
-Mama, mogu li da uzmem jednu cokoladicu? Mojim tee!
-Uzmi, dušo.
-A mama, mogu li jedno Kinder jaaaje? (Jurca i skače okolo, gazi te već peti put, mama kulira, a i ti se praviš Toša iako u sebi odavno pizdiš.)
-Uzmi, zlato mamino i nemoj da gaziš dečka (neretko i 'čiku' iako je sasvim vidljivo da još nemaš ni 20).
-A mama, mogu li Smoki?
-Ne, imaš kući, zlato.
(Počinje da plače i krišti dok ga mamica svim silama izvlači iz marketa. Gest obično popraćen kolutanjem očima, ali gotovo uvek je u blizini neka dobra teta kojoj je sve to slatko.)
