Piše udžbenike

Кења, али искључиво користећи се гласним жицама. Набеђени интелектуалац који држи Вујаклију испод јастука, слику Ивана Клајна на зиду и онанише загрижено на Цанићку.
Води се мотивом :зашто једноставно кад може компликовано:.

Не, он неће курац назвати курцем већ полно репродуктивно функционалним удом у својству органа. Када пише, уколико то уопште чини, текст изгледа сасвим нормално али реторичке вештине су му толико извештачене, вођене популарним вокабуларом, улепшаним којом набуџеном речју и драмским паузама тeк толико да у друштву ода утисак мудраца на спиду.

Израз по угледу на универзитетске уџбенике где најједноставније објашњење бива камуфлирано очајним пишчевим вапајем за својеврсно признање у академским круговима, тако што у своје штиво (предвиђено искључиво за студентарију и наше страдање у покушају да научимо исто), убацује зилион речи које је препсисујући из којекаквих немачких законика узгред покупио.