Povratak otpisanog

Ludnica. Razvratne, krvave orgije uz usko zbližavanje sa hemijom i hortikulturom. Kućna žurka na koju nisi trebao da ideš. Mesto gde se ne zna ko pije, a ko plaća. Ustvari, znaš da ti ne plaćaš, a piješ. Sa žurke si ispraćen kao da ideš u večna lovišta.

Film se prekida negde oko keca. Šta je do tad bilo, bilo je. Da li si se posle toga spanđao sa brkatom nakazom u pocepanom, kevinom miniću iz ćoška, da li si joj gurao svoj jezik na mesto gde bi trebao da joj bude sekutić, da li si jebao ili si jeban, sad nije bitno. Šta si pio ne znaš. Beše nešto zanimljive boje. Neka domaća, pravljena s ljubavlju. Beše tu i travar sa Gledićkih planina koje je doneo nekog Gedžu. Lekovita biljka. Zdravlje pre svega. Od njega mesec dana namiguješ izblajhanoj skangrbi sa drvenom nogom, iz šalterske službe na faksu. Ali, sad je došlo vreme da se dovučeš gajbi.

Svanulo je. Pali se autopilot-alkos se vraća kući. Kola nemaš, a i da imaš, verovatno bi ih parkirao na prvoj banderi, eventualno drugoj. Na taksi ni ne pomišljaš. Koristiš prevozno sredstvo tipa noge. Gegaš se kao pingvin koji je celu noć taslačio vlažnu pingvinicu. Vodiš konverzaciju sa dva nepoznata lika oko tebe, i čudiš se što te ljudi gledaju kao pomahnitalog paraplegičara na dopu.

Šiba te hladan vazduh, polako dolaziš sebi, a i gajbi. Fatamorgane polako nestaju. Samo je jedan nepoznati lik tu. U daljini ti Dača, koji se pomirio sa Natašom, namiguje, u fazonu to-kralju-lud-si-za-medalju. Ulaziš u gajbu. Skidaš sve sa sebe, jer te je neka budala gađala blatom i povraćkom. Jebaćeš mu majku kad saznaš ko je. Izbacuješ sve iz sebe na sred hodnika. Smučilo ti se sve. Gledaš pod nogama nepoznati potočić u sobi, koji sinoć nije bio tu.

Ležeš u krevet. Sanjaš Mr. Propera i Mr. Muskola kako su došli da ti pospreme stan, ali su umesto toga, kada su videli količinu sranja, nabili bacač plamena i nagaznu minu sebi u rč i progutali kašikaru, za svaki slučaj. Moliš se Bogu da budu tu kada ustaneš.