Predgrupa

Grupa marginalnih gostiju na slavi. Njih zoveš čisto iz kurtoazije, da ispoštuješ tradiciju, jer to su uglavnom neki dalji rođaci koje jedino i viđaš po slavama. Po difoltu dolaze između tri i pet popodne i zadržavaju se onoliko koliko im je potrebno da pojedu ono što izneseš pred njih. Takođe, njima tvoja žena/majka ne pakuje nikakvu hranu za poneti. Vreme provedeno u razgovoru, jelu i piću s njima svakako nije nešto što ti prija. Nije ni da ti smeta, ali svakako se može bolje potrošiti. Jednostavno rečeno, oni služe da te zagreju pred večernje goste, one koje željno iščekuješ.

- Mi bi da krenemo, još malo pa će Slagalica.
- I, bre, šurak, sedi, može i ovde da se gleda.
- Ma neka, ionako deca sutra prva smena.
- E, ako je tako, onda da vas ne zadržavam.

Sledi kraće pozdravljanje i ispraćanje do vrata uz obavezno lažno smejuljenje.

- Dobro, bre, Marko! Pa da l' si mogao toliko da nas izblamiraš?!
- Što bre?
- Pa šta ih pitaš gde im je treće dete, kad oni samo dva imaju!
- Ma otkud znam, učinilo mi se da ih prošle godine tri bilo. Opusti se, izvukao sam situaciju.
- Čime? Time što si rekao: "Ma, znam, šalim se". Obrukao si nas za sva vremena.
- E, mnogo me boli kurac, znaš! Ti misliš meni je lako da slušam svake godine priču kako je Miloš upoznao Vladimira Jugovića na benzinskoj pumpi devedeset šeste.
- Čovek se zove Milan.
- Ma znam, šalim se. E, ionako su oni predgrupa, šta se sekiraš. Nego idi ti raspremaj ono, sad će pravi gosti da dođu!