Preko

Држава утопија свих несрећних Срба, који су трбухом за крухом морали у потрагу за бољи живот. Преко је алијанса, коју чине неколико држава, чији су предводници "Велика Тројка" (Аустрија, Швајцарска, Канада). Преко је сатисфакцијско место свих наших несрећних, сада већ печалбара, који дођу тамо. Крвав зној плаћан је као порез, а заузврат је добијена већа кућа од комша Милове у Малом Лађовићу крај Луга реке. Онај Србин који оде Преко, постаје вечити патетични родољуб, заклети патриота, иако и даље мисли да постоји Социјалистичкаквазифедеративна Република Југославија. Србија му постаје важна, једнако као и две напршћене Швеђанке, док му манџарају саламу у новој Бенбари, коју је, јелте, купио од крваво академски зарађеног новца, чистећи канализације у Малмеу.

У земљи Преко нема нервирања. Који ће курац нервирање, довољно се нервира народ који није отишао Преко. Нема цимања за падањем тикета у '90., јер кад дође у Србију, могао би да отвори ланац кладионица од кеша који је сачувао за године бивствовања тамо. Нема мучења око школе за децу, и онако ће их професори гледати ко беле медведе и не давати осталој деци никакву шансу да спрдају Србе, јер смо, чујкурче, јадни ми, напаћен народ.

Зашто не отићи Преко? Или зашто отићи? Свако бира свој пут, али једна од позитивнијих страна је та што ћеш моћи да гласаш за Милана Станковића и његов болесни гистро хит на Евровизији. Или што ћеш моћи, ТИ, кад се вратиш у домовину да даш рођаку из Косјерића за чоколаду. Или што ћеш бити у предности у односу на остале који пишу ДМ Сат-у музичке жеље, јер ти си бре у Беч! Мане нису установљене, осим постајања уберљаљанчине и губљење националне свести.